Izvor: Blic, 06.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bogati i siromašni
Zakonita privatizacija u Srbiji omogućena je pre 18 godina, a modeli i metode prodaje, odnosno promene vlasništva četiri puta su menjani. Poslednji put je to učinjeno 2001 godine. Promena vlasništva koja ni teorijski ni praktično ni istorijski nije sporna donela je dosta bogatih pojedinaca i još više afera, od „Galenike", „Telekoma", „Sartida", „Knjaza", do poslednjeg primera Robnih kuća „Beograd".
Tranzicija je samo dobro opravdanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i alibi za odsustvo odgovornosti. Često je prljav novac tako dobro i efikasno legalizovan preko fondova sa egzotičnih ostrva ili ofšor kompanija, da je običnom čoveku zbog nemoći i besa ostalo samo da citira sve glagole iz arsenala psovki. Monopolsko i oligarhijsko, vešto i za javnost nedokučivo prisvajanje državne i društvene imovine traje, a da nema ni krivaca ni sankcija. Ekonomisti bi rekli da takvo „shvatanje kapitalističkih odnosa proističe iz veštine etatističke manipulacije uvežbane u socijalizmu".
Stiče se utisak da su svi ti procesi i svi ti tajkuni u sprezi sa političkim elitama nedodirljivi i neuhvatljivi. Nema tu „teorijskog odnosa između filozofije ekonomije i činjenica". Sve je mnogo jednostavnije, realnije, konkretnije i surovije.
Građani i država ostaju siromašni, bogati pojedinci postaju još bogatiji, a za lopovluk i visoko sofisticirane krađe niko ne odgovara. Biće kao u romanu Tomasa Mana „Budenbrokovi". Prva generecija stiče kapital, druga traži moć kroz politiku, a treća prezire obe prethodne odlazeći u dekadentnu umetnost. I to je sva kazna. Sve ostalo je tranzicija i gruba životna realnost u kojoj se puk ništa ne pita.
.jpg)
