Izvor: Blic, 21.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bogate nije briga za siromašne
Bogate nije briga za siromašne
NIŠ, UŽICE, SMEDEREVO - Kakvi smo ljudi i koliko pomažemo onima kojima je teško? Nismo humani i malo dajemo. Da li zato što smo mnogo osiromašili, a mnogi od onih koji su se obogatili učinili su to na brzinu i bahato, tek sve manje imamo potrebu da razmišljamo o drugima u nevolji. Duh donatorstva u Srbiji zamire.
U Nišu niti ima zainteresovanih preduzeća i pojedinaca za davanje donacija namenjenih sirotinji, niti u lokalnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << institucijama postoje projekti koji bi animirali potencijalne donatore.
U Crvenom krstu u Smederevu kažu da godinama ne pamte da im se neki Smederevac, uspešna privatna ili društvena firma ponudila da pomogne u brizi o više hiljada siromašnih građana, čija primanja nisu dovoljna ni za jedan obrok dnevno.
Užičani su nešto humaniji. Među dobrotvorima ima stalnih darodavaca, koji godinama unazad pomažu unesrećene sugrađane i onih koji s vremena na vreme dopreme garderobu.
Šef programskih aktivnosti Gradske organizacije Crvenog krsta u Nišu Mirjana Gocić kaže za 'Blic' da su zamrle sve donacije koje su pristizale ovoj instituciji otkada je grad pripremanje socijalnih obroka oduzeo Crvenom krstu i poverio ih Studentskom centru.
- Ranije, pre više od godinu dana, dok smo mi organizovali narodnu kuhinju, stizale su i donacije u hrani od inostranih i domaćih donatora. O socijali sada kompletno brine Centar za socijalni rad, gde se ugroženi građani javljaju za pomoć, a nama su, po zakonu, povereni drugi zadaci - kaže Gocićeva.
U niškom Centru za socijalni rad kažu da se donatori javljaju izuzetno sporadično jer se tim poslovima u prethodnom periodu bavio Crveni krst u Nišu.
- Ukoliko postoje donatori, preduzeća ili fizička lica, koji su zainteresovani i imaju mogućnosti da pomognu na bilo koji način, mogu nam se javiti. Posebno je pomoć potrebna hraniteljskim porodicama. U ovoj godini nije bilo donatora koji su se javili i ponudili pomoć u hrani ili drugim artiklima - kaže za 'Blic' direktorka Ljiljana Cvetanović.
Ni u Smederevu Crveni krst odavno uopšte nema donatore.
- Ljudi su zaboravili šta je humanost, pritisnuti sopstvenim problemima. Otkako su pre nekoliko godina strane donacije presahle, prepušteni smo sebi. Pamtim iskustvo od pre tri godine, kada je opština poslala pisma na stotinak adresa ovdašnjih dobrostojećih firmi tražeći da nam pomognu u zbrinjavanju izbeglih lica, beskućnika, i siromašnih. Javio se samo jedan čovek - kaže za 'Blic' Tomislav Živanović, sekretar opštinske organizacije Crvenog krsta.
Živanović navodi da se tek povremeno javljaju građani koji jedino nude staru garderobu.
U Užicu je situacija nešto bolja. Užičani su humani, pomažu koliko mogu, a mi se trudimo da kroz razne akcije još više probudimo tu liiju humanosti - kaže za 'Blic' Dragomir Ćitić, sekretar užičkog Crvenog krsta.
Po njegovim rečima, u odajama Crvenog krsta uvek ima polovne, ali očuvane odeće, koju građani redovno dostavljaju. Među dobrotvorima ima stalnih darodavaca, a zajedničko za većinu njih je, kaže Ćitić, da žele da ostanu anonimni.
- Pored građana, donatori Crvenog krsta, kada je odeća u pitanju, su konfekcijska preduzeća iz Užica, pre svih 'Kadinjača' i 'Panteks'. Takva humanost učinila je da užički Crveni krst nikada ne oskudeva u odevnim predmetima - objašnjava Ćitić.
B. Janačković J. Ilić - V. Lojanica
