Izvor: Politika, 23.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bogata obećanja
PALESTINCI SU U PARIZU DOBILI BOGATA OBEĆANJA. Na konferenciji donatora postignut je dogovor da u naredne tri godine ovaj narod bez države dobije međunarodnu pomoć od 7,4 milijardi dolara.
Signal iz francuske prestonice delovao je veoma ohrabrujuće pre svega palestinskom predsedniku Mahmudu Abasu. Najviše zbog činjenice da je Abas krenuo u Grad svetlosti s nadom da će tamo izmoliti 5,6 milijardi dolara a vratio se kući mnogo "bogatiji".
Oni drugi, "loši" Palestinci >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – sledbenici ekstremističkog Hamasa – dočekali su parisku poruku na nož. Iz pojasa Gaze, gde je trenutno vlast u rukama hamasovaca, stigla je poruka da će odgovoriti objavom rata: umerenim Palestincima, Izraelu i svima koji podržavaju postojanje jevrejske države na Bliskom istoku. Takva reakcija bila je potpuno očekivana – ovaj deo palestinskog naroda dobiće možda tek mrvice bogatog "kolača" međunarodne pomoći.
Sumnjičavost iskazuju i neki odmereni arapski krugovi. Oni upozoravaju da davanje pomoći Palestincima nije najpametnija odluka i tvrde da je jedino trajno rešenje formiranje nezavisne palestinske države.
Detalji pariskog dogovora predviđaju da sledeće godine Palestinci dobiju 3,4 milijarde dolara od čega će se 1,1 milijarda direktno "uliti" u budžet vlade premijera Salama Fajada. Ostatak novca biće utrošen za pomoć narodu i razvojne projekte.
Najveće donacije obećali su Evropska unija (600 miliona dolara), SAD (550 miliona) i Saudijska Arabija (500 miliona).
Dosadašnje iskustvo s korišćenjem međunarodne finansijske pomoći Palestincima bilo je katastrofalno. Najveći deo novca nestajao je u mračnim kanalima korupcije i kriminala što je bio jedan od glavnih razloga da donatori zavrnu slavine.
Ni sada situacija nije ništa bolja. Aparat palestinske uprave broji trenutno gotovo 200.000 ljudi i njihove plate glavni su izvor prihoda na palestinskim teritorijama. Pokušavajući da delimično otkloni sumnje u budući način trošenja para premijer Fajad je najavio reformu sistema vlasti. Obećao je smanjenje broja državnih činovnika a prvi će otkaze dobiti oni koji ne umeju da čitaju i pišu.
JULIJA SE VRATILA. Julija Timošenko, jedan od najpoznatijih likova na političkoj sceni Ukrajine, dobila je drugu šansu da predvodi vladu ove velike istočnoevropske države.
Prvi put politička zvezda Julije Timošenko zasijala je krajem 2004. godine kada je, zajedno sa sadašnjim predsednikom države, Viktorom Juščenkom, bila na čelu narodnog bunta poznatog kao narandžasta revolucija. Političko nadmetanje dva bloka: proevropskog i proruskog okončano je tada pobedom dvojca Juščenko–Timošenko.
Ovaj "brak" potrajao je, međutim, veoma kratko. U septembru 2005. predsednik države Juščenko je neočekivano smenio Juliju s položaja premijera i Ukrajina je uletela u politički haos koji se, kako izgleda, tek sada smiruje. Na parlamentarnim izborima održanim 30. septembra stranke Julije Timošenko i Viktora Juščenka osvojile su po broju poslaničkih mesta drugo i treće mesto –dovoljno da zajedno formiraju novu vladu – ali je tek 18. decembra obelodanjen njihov dogovor. Julija je ponovo dobila šansu da sedne u premijersku fotelju.
Novi dogovor u Kijevu ne daje, međutim, odgovore na ključna pitanja budućnosti Ukrajine. Zemlja je i dalje duboko podeljena na dva tabora: jedan koji želi da uvede Ukrajinu u EU i NATO i drugi koji daje prednost Rusiji. Na oprez poziva i dosadašnje iskustvo, politički brak Viktora i Julije već je jednom pukao i pitanje je koliko će ova podgrejana "ljubav" sada potrajati.
Oprezni analitičari na Zapadu podsećaju da je Julija Timošenko već jednom napravila drastičan zaokret kada se od brinete – poreklom iz proleterske sredine – pretvorila u plavušu prepoznatljive frizure. Podsećaju i da je tek od raspada Sovjetskog Saveza, pored ruskog počela da koristi ukrajinski jezik. Možda bi upravo ova dvojezičnost, kao velika prednost, mogla da bude Juliji najbolji putokaz u vođenju zemlje.
EVROPA JE SLAVILA. Proširenje šengenskog sporazuma sa 15 na 24 države – reč je o prostoru kojim se može krstariti bez pasoške kontrole – iskorišćeno je za razna simbolična "skidanja" granica. Bio je to veliki finale onoga što je počelo pre nešto manje od dve decenije uklanjanjem gvozdene zavese koja je delila Stari kontinent na zapadni i istočni deo.
Šengenski prostor deluje zaista impozantno. Reč je o oko 3,6 miliona kvadratnih kilometara gde živi nešto više od 400 miliona ljudi. Evropljani čije su države u šengenskom sistemu sada imaju mogućnost da slobodno putuju od Rige do Lisabona, od Rejkjavika do Valete. Pasoška kontrola ostaje samo za one koji koriste avionski prevoz ali će i ta prepreka potrajati samo do marta 2008.
Žarko Rakić
[objavljeno: 23/12/2007]
.jpg)
