Izvor: Blic, 06.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bodovan svaki minut podstanarskog staža
VALJEVO - Više od 200 izbegličkih i socijalno najugroženijih porodica u valjevskoj opštini od jula se peče na tihoj vatri čekajući rang-listu za 76 stanova solidarnosti koji u Valjevu gradi program „UN Habitat", a finansira italijanska vlada. Konačna lista je objavljena tek prekjuče, ali neizvesnost za srećnike kojima je rešeno stambeno pitanje potrajaće do kraja sledeće sedmice, do kada se razmatraju žalbe porodica koje nisu na listi. Porodice koje su ostale ispod crte smatraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da uslovi konkursa nisu bili precizni i da su stan dobili vešti, a ne iskreni.
Lista za stanove solidarnosti trebalo je da bude gotova letos kada je konkurs na koji se javilo 216 izbegličkih i siromašnih porodica završen, ali je do višemesečnog zastoja došlo jer nadležna komisija nije mogla da se izbori sa glavnim kriterijumom za dobijanje stana - podstanarskim stažom svake izbegličke porodice koji je vukao najviše bodova na rang-listi.
- Ispostavilo se da većina ima isti podstanarski staž, pet godina u kontinuitetu kod jednog stanodavca, pa je komisija, praktično, morala da boduje svaki minut proveden u privatnom smeštaju - objašnjava Dragan Branković, direktor Opštinske stambene agencije koja je sa „UN Habitatom" vodila posao raspodele stanova solidarnosti.
Prema njegovim rečima, komisija će do kraja sledeće nedelje razmatrati 41 žalbu na objavljenu rang-listu, nakon čega će spisak onih koji će se useliti u 76 stanova biti konačan.
- Sve se svelo na to da onaj koji je bio veštiji da dokaže da je makar jedan minut duže bio podstanar, dobije stan. Nisu svi bili pošteni, već su najbolje prošli oni koji su ostali u dobrim odnosima sa bivšim gazdama. Mi smo od 1992. godine u Valjevu promenili sedam stanova, još uvek smo podstanari, a odbijeni smo jer u nijednom stanu nismo proveli u kontinuitetu pet godina. Gazda kod kojeg smo živeli najduže otvoreno nam je rekao da ne može da nam potpiše da smo živeli kod njega pet godina, jer će morati da plati veći porez. S druge strane, nekim porodicama je komisija priznavala da su živeli pet godina na jednoj adresi samo na osnovu izjave dva svedoka - kaže za „Blic" Marica Milošević koja je sa suprugom došla iz Čapljine.
Aleksandra Štulić, samohrana majka koja je podstanar od 1991. godine, takođe je ostala ispod crte i žalila se na objavljenu rang-listu.
- Osnovni problem je što nije bio objavljen pravilnik bodovanja za formiranje liste, tako da je moglo da se manipuliše. Za neke je bilo dovoljno da dva svedoka kažu da žive duže od pet godina na jednoj adresi, a drugi su morali da donesu sudski overenu izjavu što većina stanodavaca nije htela, jer se stanovi izdaju na crno - kaže ona.
- Mi smo promenili pet stanova za 14 godina. Celo leto smo proveli jureći bivše gazde da nam napismeno daju koliko smo, maltene, sati i minuta proveli kod njih. Jedan koji živi u Švajcarkoj tražio nam je 300 evra da dođe i potpiše izjavu, ali od kuda nam kad i sad stan plaćamo 150 evra? Tu smo izgubili četiri godine podstanarskog staža i zbog nečije ucene nismo na listi srećnika - ogorčen je Valjevac poreklom iz Hrvatske koji je želeo da ostane anoniman.
Prva useljenja do kraja oktobra
Zbog kašnjenja sa objavljivanjem liste kasni i useljenje u stanove koje je bilo planirano za septembar.
Prvi srećnici useliće se u 35 stanova u zgradama u naselju „Sreten Dudić" i Novom naselju, koje su već sagrađene. Sledećih 41 na listi čekaće proleće da se završi zgrada sa njihovim stanovima u naselju Peti puk. Od ukupnog broja, 61 stan dobijaju izbegličke porodice, a 15 najsiromašnijih koji su prošli konkurs na mesečni zakup od 1,2 evra po kvadratnom metru u dinarskoj protivvrednosti.
