Izvor: Politika, 16.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blokada, država ili okupacija
Podeljeno ostrvo ima i podeljeni glavni grad – kiparski Turci Nikoziju takođe smatraju prestonicom. Rezolucijama UN potez severnih Kiprana nazvan je nelegalnim. Svetska organizacija zahteva od vojske Turske da napusti Kipar, što se dosad nije dogodilo
„Turska Republika Severni Kipar” proglasila je nezavisnost od Republike Kipar 1983. godine, ali je njenu državnost dosad priznala samo Turska. Severni deo ostrva čuva vojska Turske, što južni Kipar smatra okupacijom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dela svoje teritorije, na kojoj de fakto nema vlast od 1974.
Republika Kipar, odnosno grčki deo ostrva, odnosi se prema turskoj oblasti kao prema svojoj teritoriji na kojoj privremeno nema ingerencije. Zbog toga je severni Kipar pod međunarodnom blokadom, odnosno trguje i posluje sa ostatkom sveta isključivo preko Turske.
Pre nego što je ostrvo podeljeno, Kiprani su izvojevali nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva 1960. ali je slast suvereniteta kratko trajala. Manjinski Turci bunili su se da im se uskraćuju prava dok je većinsko grčko stanovništvo često smatralo da su oni ti koji su oštećeni. U najžešće sukobe između zajednica meša se zvanična Atina. Usledio je državni udar u Nikoziji iza koga je stajala vojna hunta, tada na vlasti u Grčkoj. Pučisti nameravaju da Kipar pripoje Grčkoj. Turska odmah reaguje i šalje vojsku koja uspeva da okupira trećinu ostrva. Iako je vlada hunte Grčke bila kratkotrajna, kiparski Turci odbacuju ustav i organizuju sopstvene institucije pod zaštitom vojske Turske.
Na pregovorima u Ženevi Turska je predložila konfederalno uređenje Kipra, ali je preduhitrila grčki odgovor novim vojnim napadima na ostrvo. Severni Kipar tada je proširen na 37 odsto teritorije, što je oko 170.000 grčkih i oko 50.000 turskih Kiprana primoralo da napuste domove i nasele se u „svom” delu ostrva.
Razgovori su nastavljeni, a za to vreme Turci iz Turske naseljavali su severni deo Kipra, menjajući demografsku sliku ostrva. Konačno, turski deo ostrva proglasio je nezavisnost 1983. Podeljeno ostrvo ima i podeljeni glavni grad – kiparski Turci Nikoziju takođe smatraju prestonicom.
Rezolucijama UN potez severnih Kiprana nazvan je nelegalnim. Svetska organizacija zahteva od vojske Turske da napusti Kipar, što se dosad nije dogodilo.
Iako su na referendumu 2004. kiparski Grci odbili plan o unifikaciji ostrva, i dalje žele ujedinjene juga i severa, ali pod za njih prihvatljivim uslovima.
Severni Kipar je pod embargom. Izvozi i uvozi preko Turske. U tamošnje luke pristaju isključivo turski brodovi. Avioni do ove teritorije poleću samo sa turskih aerodroma. Da bi stanovnik ove nepriznate teritorije putovao u inostranstvo potreban mu je pasoš Republike Kipar ili Turske.
Osim vojno, Turska pomaže severni Kipar i finansijski transferom velikih svota novca. Kiparski Turci koriste tursku novu liru kao svoju valutu.
I pored embarga, bruto domaći proizvod na severnom delu je od 2001. beležio veliki rast, a 2004. iznosio je čak 15,4 odsto. Tajna je, slažu se mnogi ekonomisti, u relativno stabilnoj turskoj liri i procvatu građevinskog sektora. Zgrade i hoteli neprestano se grade, a na univerzitetima se školuju studenti iz raznih zemalja. Studije svetske banke pokazale su da je BDP per kapita na severu 2004. dostigao 76 onog na bogatijem delu Kipra.
Ostrvo je podeljeno „zelenom linijom” na kojoj su stacionirane trupe UN. Ona je od 1974. bila neprohodna, a od 2004. putnicima je na nekim mestima dozvoljeno da prelaze iz južne u severnu oblast. SAD i EU su posle referenduma na kojima su se kiparski Turci opredelili za unifikaciju ostrva počeli da šalju signale da će izolacija severnog Kipra slabiti. EU je obećala i odobrila ekonomsku pomoć od 250 miliona evra. Svetski lideri smatraju da su političari sa severa ne državnici već vođe zajednice kiparskih Turaka.
– EU šalje ekonomsku pomoć severnom Kipru isključivo u dogovoru sa vladom Republike Kipar. To isto činimo i mi. Od 2004. razgovaramo sa liderima kiparskih Turaka kako bismo pokušali da rešimo naš problem na ostrvu – kaže za „Politiku” Homer A. Mavromatis, ambasador Republike Kipar u Beogradu.
Republika Kipar obezbeđuje stanovnicima „turskog dela ostrva”, objašnjava kipranski ambasador, besplatno zdravstveno osiguranje i obrazovanje, lične karte i pasoše.
– Kiparski Turci imaju sva prava građana EU, a nikakve obaveze. To je čudna situacija, jer uživaju u privilegijama u kojima i drugi građani Republike Kipar, a ne plaćaju porez. Ipak, mi to prihvatamo, jer želimo da rešimo problem – dodaje Mavromatis.
Jelena Stevanović
[objavljeno: 17/02/2008]
