Izvor: Blic, 22.Nov.2013, 00:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blizu Venerine orbite otkriven džinovski prsten prašine
Naučnici su otkrili ogromni, difuzni prsten prašine blizu Venerine orbite, što je drugi put da je takva struktura otkrivena u našem Sunčevom sistemu.
Sličan prsten otkriven je blizu Zemljine orbite pre oko 20 godina, piše “Spejs”.
Prsten kod Venere proteže se na oko 220 miliona kilometara, od jednog do drugog kraja, a samo je 10 odsto gušći od “oblaka u pozadini” koji prožima međuplanetarni prostor i proizvodi sjaj, takozvanu zodijačku svetlost, piše >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << “Spejs”.
“Kada bi mogli da vidimo prsten sa Zemlje golim okom (a ne možemo jer je njegova svetlost previše slaba) protezao bi se na 45 stepeni sa obe strane Sunca”, naveo je za “Spejs” vođa istraživanja Mark Džouns, naučnik Otvorenog univerziteta (The Open University) Velike Britanije.
Zodijačka svetlost
Zodijačka svetlost je malo jača od svetlosti naše galaksije Mlečni put, pa ih je lako zameniti. Uzrokuju je čestice prašine u orbiti Sunca, u ravni sa ekliptikom, zamišljenim krugom na nebu po kojem se Sunce prividno kreće oko Zemlje. Sazvežđe zodijaka je u istoj ravni, po čemu je svetlost i dobila ime, objašnjavaju naučnici.
“Pridodali smo ga u naše znanje o ‘geografiji’ Sunčevog sistema”, dodao je on.
Nekoliko različitih svemirskih misija – uključujući sovjetske “Venere” 9 i 10 iz ’70-tih godina – primetilo je naznake prstena prašine blizu Venere, ali dokaz do sada nije bio čvrst. Zato su Džouns i njegov tim odlučili da potvrde postojanje strukture.
Oni su odredili način na koji bi prsten rasipao svetlost, a potom tražili njegovu strukturu na fotografijama letelica-blizanaca američke svemirske agencije NASA STEREO (Solar TErrestrial RElations Observatory), koje od lansiranja krajem 2006. proučavaju Sunce.
Ono što je iznenadilo naučnike je što je prsten izgledao značajno drugačije od prstena blizu Zemljine orbite, sa dve različite komponente, što se tiče njihovog položaja. Jedna je u unutrašnjosti Venerine orbite, dok druga leži van, istakli su istraživači.
Takvi prstenovi su nastali od zarobljavanja interplanetarne prašine u orbite rezonantne sa Venerinom i Zemljinom.
Rezonantna orbita
Rezonantna orbita se javlja kad dva orbitirajuća tela međusobno vrše redovni, periodički gravitacioni uticaj, obično zbog svojih orbitalnih perioda povezanih sa odnosom dva mala cela broja, poput 2 ili 3, podseća “Spejs”.
Iako su prstenovi dugovečne strukture, njihovi individualni delovi ne zadržavaju se milionima godina.
“Životno vreme prašine zarobljene u prstenu je svega oko 100.000 godina, što nam ne otkriva mnogo o formiranju Sunčevog sistema. Prsten je, međutim, veoma važan za razumevanja onog što se događa međuplanetarnoj prašini, za koju znamo da se formira od sudara asteroida i kometarne prašine”, ističe Džouns.
Dodatna istraživanja prstenova prašine blizu Venere i Zemlje su neophodna, ističu naučnici.
Najčitanije SADA:
