Izvor: Blic, 25.Jun.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blistavo, strašno i gorko
- Molim vas, tanju i slađu - rekao bi Bekim u prolazu kroz glumački salon, uputivši se ka tehničkom salonu na partiju šaha. - Jao, Beko, kako možete, ja čim to čujem dobijem gastritis - rekao bih ja, preko novina ili remija, cedeći svoju čemernicu, jaku i gorku.
To je prava turska kafa, govorio je, a ti si Sarajlija. Jeste, ali i Bosanci piju drugačiju nego Srbijanci, vidi se da nisam ni pravi Bosanac, ja sam se sada navikao na ovu srbijansku, domaću, ovu što je zovemo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << turskom na užasavanje raznih nacionalista, a, zapravo, nije turska, u pravu je Bekim. Godine su one ružne, kad vam u kafani preko puta pozorišta drže lekcije o tome kako se zove kafa, a i šopsku salatu vam serviraju uz naputak - „srpska sa sirom". Sa kelnerima se ne vredi raspravljati, oni su uvek u prednosti, uvek mogu da vam pljunu u supu.
Onda, u istom tom salonu, sedimo i pričamo o Ferhadiji. Ne o sarajevskoj ulici, nekadašnjoj Vase Miskina, nego o džamiji u Banjaluci, baš tih dana sravnjenoj sa zemljom, kao i fočanska Aladža. Dve pomenute, uz sarajevsku Begovu džamiju, najlepši su primerci otomanske sakralne arhitekture na Balkanu, i kao takve upisane u onaj zvanični registar svetske baštine. Ma nije to srušeno, nego samo minirano, prave se nevešti naši sagovornici. Smeškamo se: ili ne znaju, što je sramota, ili se prave da ne znaju, što je još veća.
Prolaze godine, pozorište završava u pepelu, pa ponovo nastaje. Novi salon, približno na istom mestu.
- Produženu s mlekom - dužina na „e", kao kad govori Vasiljeva, „Čovek peva posle rata".
- Beko, to je već doručak - zadirkujem ga, smejemo se. Sada pričamo o Prizrenu, o Kaljaji, o Bogorodici Ljeviškoj, o Bistrici. Ja imam zbirku kamenova iz Bistrice, jedan crveni, kad je mokar izgleda kao komad mesa, jedan zeleni, vlažan liči na spanać, pa srebrni, pa oker. Govorimo o lepoti grada. Bekim otkriva da je Korbizije, posetivši pred Drugi rat prostore bivše zemlje, rekao da su najlepši Dubrovnik, Sarajevo i Prizren. Bekim kaže da je ljut na one koju su nešto obećali, pa nisu ispunili. „Prvi put su prekršili besu", kaže.
Poslednji veliki šmeker.
Uprkos tanjoj slađoj.
