Izvor: B92, 14.Jun.2009, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blic: Ucenjivanje blanko otkazima
Beograd -- Skoro svi poslodavci, posebno u sektoru usluga, novim radnicima pre zasnivanja radnog odnosa traže da potpišu i blanko otkaz, piše Blic.
Osim što u svakom trenutku može da ostane bez posla, zaposleni u slučaju otkaza ne dobija otpremninu i gubi pravo na mesečnu naknadu koju daje Nacionalna služba za zapošljavanje. Ženski deo populacije možda je bio prvi na udaru zamisli zvane blanko otkazi. Poslodavci su na taj način želeli da se osiguraju da zaposlene žene >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << neće rađati narednih nekoliko godina, piše list.
Praksa se brzo proširila i na muškarce, na radost domaćih i stranih gazda. Jer, kada poslodavac ima u fioci blanko otkaze, ne mora da navodi razloge za otkaz, a jedina dilema je da odredi datum, navodi blic.
Osim što je stalno u strahu od volje poslodavca, radnik u slučaju otkaza ostaje bez otpremnine, ali i mesečne naknade koju može da dobije kod Nacionalne službe za zapošljavanje.
Zbog ove uštede poslodavci i kada nemaju blanko otkaze, a žele da se reše nekog radnika, pritiskaju ga da potpiše sporazumni raskid radnog odnosa.
Iako su ucene poslodavaca javna tajna, radnici se skoro nikad ne usuđuju da ih prijave, a retko se dešava da se požale inspekciji ili podnesu tužbu i kada poslodavac aktivira potpisan dokument.
Radovan Ristanović, direktor Inspektorata za rad, kaže da poslodavac u slučaju posedovanja blanko otkaza nema nikakve obaveze prema radniku, postaje njegov gospodar, kao u vreme robova.
Ova služba saznaje da se to dešava u nekoj firmi tek kada ih poslodavci aktiviraju, a tada su radnici u teškoj situaciji.
Oštećeni mogu tužiti poslodavca zbog nezakonitog otkaza i prijaviti ga Inspektoratu tražeći da se odloži izvršenje rešenja o otkazu.
"Tada smo kao služba prilično nemoćni, a radnik prestup poslodavca može dokazivati u mukotrpnom sudskom procesu. Rešenje je da sindikati obrazuju radnike, da vrše pritisak na poslodavce koji to rade, da prijavljuju takve slučajeve nama”, kaže Ristanović.
"Takođe, paradoksalno je da ne postoji sankcija za ovaj prestup. Iako je članom 26. Zakona o radu zabranjeno teranje radnika da potpisuju blanko otkaze, ne postoji sankcija ako to i urade. Zato bi je trebalo uvesti u ovaj propis, ali i krivično pravno sankcionisati, i zapretiti, na primer, i kaznom zatvora”, naveo je on.
U Sindikatu Srbije kažu da su upoznati sa blanko otkazima i da zasad mirnim putem pokušavaju da ubede vlasnike preduzeća da poštuju radnička prava. Saud Šećeragić iz SSSS-a kaže da mnogi ne znaju da su potpisali blanko otkaze.
"Tek kad gazda počne da kasni u isplati zarada ili nekih drugih obaveza, oni vide da su i to potpisali, pa se plaše da ga tuže", objašnjava on.
Šećeragić navodi da su u toku promene Zakona o inspekciji rada kojima bi ova služba trebalo da dobije veća ovlašćenja.
