Izvor: B92, 17.Jan.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blic: Predlog za rešenje krize
Beograd -- Krajem januara biće donet prvi set mera za pomoć privredi i stanovništvu kako bi se ublažuio uticaj svetske finansijske krize na Srbiju, piše Blic.
Dok Hrvatska i druge zemlje uveliko kreću sa sprovođenjem drugog kruga odbrambenih mera, vlasti u Srbiji uspele su tek da odrade redovan posao: dobili smo restriktivan budžet, navodi list.
O merama zaštite društva i države od opšte ekonomske krize, koju zvaničnici ocenjuju kao najžešću u istoriji, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Vlada još vodi konsultacije sa privrednicima, sindikatima, bankarima i NBS.
Prošle sedmice na takvom skupu, kojem je prisustvovao i šef države Boris Tadić, učesnicima je iz premijerovog kabineta podeljen dokument "Ekonomska kriza i njen uticaj na privredu Srbije - Okvirni program mera”.
O Cvetkovićevoj viziji budžetskih i vanbudžetskih mera za spas srpske privrede od totalnog posrnuća, razgovaraće se krajem januara i tada bi trebalo da budu usvojene na sednici Vlade, piše Blic.
Kako izgleda kriza u Srbiji
Kabinet premijera Mirka Cvetkovića je u šest tačaka opisao mehanizam po kojem svetska finansijska kriza nepovoljno utiče na našu privredu.
1) Zbog nelikvidnosti razvijenih tržišta smanjen je priliv stranih kreditnih sredstava za Srbiju, a smanjuje se ili usporava priliv po osnovu direktnih stranih ulaganja
2) To otvara problem kako finansirati deficit računa tekućih plaćanja, čime se pojačava pritisak na devizne rezerve i kurs, a što dovodi do smanjena obima domaće proizvodnje
3) Zato potrošnja mora biti smanjena ili intervencijom države ili će je smanjiti samo tržište kroz značajnu devalvaciju dinara i unutrašnju inflaciju
4) Smanjenje obima tražnje u zemlji, u kombinaciji sa smanjenim obimom tražnje u svetu, nepovoljno utiče na proizvodnju, a to umanjuje rast srpske privrede.
5) Istovremeno se pojačavaju pritisci stranih proizvođača za plasman proizvoda na srpskom tržištu, dok je otežan plasman naše robe u inostranstvu, a ovo otvara problem nekonkurentnosti srpske privrede
6) Sve ovo skupa usporava ili potpuno zaustavlja rast privrede, što se tada odražava na zaposlenost, životni standard i ukupan život u Srbiji. Kriza pravi najjači udar metalskom kompleksu i građevinarstvu, a sledi nešto slabiji udar na prehrambenu industriju
Privatizacija građevinskog zemljišta
U "Okvirnom programu mera” navedene su javnosti poznate restriktivne, mahom budžetske mere za koje je nadležna država, a za čije je sprovođenje odgovorna Vlada.
Osim budžetskih mera, Vlada planira da donese podsticajne i kaznene mere radi smanjena sive ekonomije, da omogući privatizaciju gradskog građevinskog zemljišta, povećanja kapaciteta budžetske inspekcije, pa sve do ukidanja rentakara za vozila iznad 1.500 kubika (kod preduzeća u većinskom državnom vlasništvu) i odgovornijeg pristupa naplati potraživanja od strane poreskih uprava, fondova, javnih i komunalnih preduzeća.
Šta planira kabinet premijera Mirka Cvetkovića
OKVIRNE PODSTICAJNE MERE U SEKTORU PRIVREDE
A) Povećanje likvidnosti (NBS)
1)Izdavanje garancije od 40 milijardi dinara u korist NBS radi odobravanja kredita poslovnim bankama da bi one povoljnije kreditirale privredu
2) Podsticajni krediti iz Fonda za razvoj vredni 18,7 milijardi dinara
3) Međunarodni krediti za razvoj infrastrukture (Svetska banka, EIB, EBRD)
4) APEX krediti za mala i srednja preduzeća
5) Realizacija paketa mera kojim bi se visoka likvidnost u bankarskom sektoru preselila u privredu
Mere u finansijskom sektoru
1) Povećanje trgovine hartijama od vrednosti kroz ukidanje poreza na kapitalnu dobit i ukidanje poreza na prenos apsolutnih prava u trgovini tim hartijama
2) Ostale mere je definisala NBS i one su deo paketa mera Vlade Srbije
B) Povećanje izvoza (Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja)
1) Obezbeđenje obrtnih sredstava pod povoljnim uslovima za izvoznike
2) Viši stepen osiguranja izvoznih ugovora
3)Uklanjanje carinskih i vancarinskih barijera
4) Finansijska podrška za sertifikaciju proizvoda
5)Podrška izvoznicima za osvajanje novih tržišta koja imaju visoku stopu rasta i manje su pogođena krizom
C) Povećanje domaće tražnje kroz infrastrukturne projekte usmerene na građevinarstvo, proizvodnju građevinskog materijala, metala i proizvoda od metala (Ministarstvo za infrastrukturu)
1) Koridor 10
2) Koridor 7
3) Rekonstrukcija i modernizacija infrastrukture u okviru javnih preduzeća
4) Izgradnja socijalnih stanova
5) Razvoj ruralne infrastrukture
Mere u sektoru stanovništva
1) Povećanje štednje tako što se garancija povećava sa 3.000 evra na 50.000 evra i ukidanje poreza na kamate za štednju do kraja 2009. godine
2) Zaposlenost - preduzeća koja dobijaju podsticajna sredstva obavezuju se da ne smanjuju broj zaposlenih; povećanje efikasnosti službe za zapošljavanje u domenu prekvalifikacije i traženja novih radnih mesta
3) Socijalna zaštita - socijalna zaštita na istom novu kao prošle godine; targetiranje socijalno ugroženih kategorija (izmena Zakona o socijalnoj zaštiti) da bi se obimnije nego do sada pomoglo ugroženima
D) Povećanje investicija kroz stvaranje povoljnijeg poslovnog ambijenta (Ministarstvo ekonomije, Ministarstvo ekologije i prostornog planiranja)
1) „Giljotina propisa” - olakšavanje dobijanja građevinskih dozvola, dobijanje saglasnosti, smanjenje administriranja
2) Razmatranje opcije besplatnog prava korišćenja zemljišta i infrastrukture, kao i preferencijalni poreski tretman za proizvodne kapacitete koji upošljavaju više od 100 radnika, a primenjuje se na grinfild i braunfild investicije (imovina preduzeća u restrukturiranju koja je van Beograda)
3) Privatizacija - mogućnost plaćanja na rate za sve metode prodaje kapitala odnosno imovine
4) Komunalna infrastruktura - stvaranje regulatornih i institucionalnih pretpostavki za modernizaciju javnih komunalnih preduzeća
5) Otvaranje tržišta za izgradnju novih proizvodnih kapaciteta u sektoru energetike
E) Smanjenje fiskalnog opterećenja (Ministarstvo finansija)
1) Otpis kamate na neplaćene poreze i doprinose ako se te obaveze sada redovno izmiruju
2) Stare obaveze po osnovu zdravstvenog osiguranja će biti zamrznute ako se tekuće obaveze redovno ispunjavaju, a zatim otpisane nakon pet godina redovnog plaćanja tekućih obaveza
