Izvor: Blic, Beta, 14.Okt.2009, 21:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blekston: Zainteresovani smo za tržište
Država će imati razloga za zadovoljstvo ako se jedan od najvećih američkih fondova, "Blekston”, odluči da uloži u Srbiju, kažu ekonomski stručnjaci povodom najave da se investicioni gigant iz SAD zainteresovao za četiri kompanije u Srbiji. Predstavnici ovog fonda sastali su se sa premijerom Mirkom Cvetkovićem, potvrđeno je "Blicu” u kabinetu premijera i u "Blekstonu”.
Sastanku sa premijerom, kako saznajemo, prisustvovali su i Oliver Dulić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ministar životne sredine i prostornog planiranja, i Jasna Matić, ministarka telekomunikacija. U "Blekstonu” su zainteresovani za domaće tržište, ali, kako nam je rečeno u toj kompaniji, "ne mogu da govore o tome kao o nečemu što će ubrzo biti zaključeno”.
- Primetili smo veliko uzbuđenje medija povodom ove vesti, što je i razumljivo pošto se radi o poznatim brendovima, ali se zaista radilo samo o inicijalnom sastanku - kažu u američkom fondu.
Iz "Delta holdinga” je potvrđeno da su imali razgovore sa najvišim predstavnicima investicionog fonda "Blekston”. U "Delti”, međutim, naglašavaju da prilikom tog sastanka nije bilo reči o prodaji nijednog dela poslovnog sistema "Delta holdinga”.
- Na sastanku u sedištu "Delta holdinga” u Beogradu razgovarano je o mogućnostima za različite finansijske poslove kojima se ovaj investicioni fond inače bavi. Reč je o susretu sa velikim svetskim investitorima kakve uobičajeno imaju po veličini slične kompanije u svetu - saopštili su iz "Delta holdinga”.
Američki kupac navodno je zainteresovan i za tri državne firme - "Petrohemiju”, RTB "Bor” i "Jat tehniku”, a za državu bi bio više nego dobar posao ukoliko bi ovaj investitor kupio makar deo tih firmi, kaže za "Blic” Tanja Gligorević, direktorka sektora za konsultantske usluge u "Prajsvoterhaus Kupersu”.
- Američki fond posluje tako što kupi firmu za koju procene da od nje mogu napraviti profitabilno preduzeće i preprodaju je za nekoliko godina. Ako se zaista pominju i državne firme, to znači da oni imaju strategiju i viziju razvoja i u to ne treba sumnjati - kaže Gligorevićeva i dodaje da je zaista reč o jednom od najvećih investicionih fondova sveta.
Na pitanje u kojoj meri bi takva kupovina mogla da ugrozi budućnost zaposlenih u državnim kompanijama, ona kaže da "država postavlja pravila privatizacije”.
- Tako bi, verujem, bilo kao i do sada, uz poštovanje određenog socijalnog i investicionog programa. Iako se na prvi pogled može učiniti malo verovatnim da Amerikanci hoće domaće firme gubitaše, moguće je da već u svom portfelju imaju slične delatnosti, a time i veće šanse da ih razviju. Moguće je i da žele da se šire u region kupovinom sličnih grana, a krenuće odavde - objašnjava Tanja Gligorević.
Već tri godine svedoci smo pokušaja prodaje Rudarsko-topioničarskog basena "Bor”. Svaki novi tender značio je dodatno spuštanje cene, pa se početkom godine stiglo do uslova kojima je kupac bio obavezan da dokapitalizacijom u minimalnom iznosu od 116 miliona dolara stekne 40 odsto vlasništva. Sve se završilo još jednim fijaskom, a domaće vlasti odlučile su da pozajme oko 130 miliona dolara za novu topionicu i zadrže RTB dok se situacija na svetskim tržištima ne smiri.
U toj kompaniji potvrdili su "Blicu” da znaju za pregovore izvršne vlasti i "Blekstona”, a posebno su zadovoljni informacijama da bi mogli u dogledno vreme da promene vlasnika.
Sličnog su raspoloženja i u "Petrohemiji”.
- Vrlo smo otvoreni za sve strane investitore. Država aktivno radi na restrukturiranju preduzeća, u smislu smanjenja troškova i poboljšanju uslova nabavke i prodaje - navodi Branislav Zec, predsednik Upravnog odbora kompanije.
U "Jat tehnici” i dalje očekuju konkretne poteze stranog investitora. Srđan Mišković, generalni direktor, ponovio je da očekuje susret sa navodnim kupcem.
BLEKSTON - ISTORIJA MOĆI
"Blekston”, jedan od svetskih giganata u oblasti privatnog akcijskog kapitala, počeo je relativno skromno. Osnovali su ga 1985. Piter G. Piterson i Stiven A. Švarcman sa osnivačkim kapitalom
od 400.000 američkih dolara.
The Blackstone Group
Kompanija koja je u godišnjem finansijskom izveštaju za 2008. navela da se pod njenom kapom nalazi gotovo milion zaposlenih iz preko 50 preduzeća iz portfolija "Blekstona”, ima četiri osnovne grupe delatnosti. Prva se odnosi na otkup preduzeća koji se finansira zaduživanjem, druga delatnost je investiranje u nekretnine, treća je upravljanje različitim fondovima, uključujući i hedž fondove, a četvrta se odnosi na savetovanje drugih kompanija u preuzimanju, spajanju preduzeća, ulaganju fondova, restrukturiranju i reorganizaciji preduzeća.
KLIJENTI
U njihove klijente ubrajaju se američki AIG, svetski osiguravajući, proizvođač automobila "Ford” i gigant potrošačkih dobara "Proktor i Gembl”. Sami osnivači poznati su po svojim astronomskim zaradama, kao i odličnim političkim vezama.
MUDRAC I LAV
Piter Piterson, jedan od osnivača "Blekstona”, lični je prijatelj Alana Grinspena, koji je služio kao predsednik Američkih federalnih rezervi od 1987. do 2006, koji je takođe period vrtoglavog uspona "Blekstona”. Piterson je, nadalje, počasni predsednik uticajnog Veća za spoljne poslove, u kome sede i bivši američki državni sekretari Kolin Pauel i Medlin Olbrajt, Robert Rubin, bivši ministar finansija SAD, Dona Hrinak iz "Pepsija”, Džejms Ovens, direktor "Katerpilara”, Tom Brokau, novinar En-Bi-Sija, Farid Zakarija, urednik u "Njuzviku”... Osnivač "Blekstona” je svoju političku karijeru počeo još u doba predsednika SAD Ričarda Niksona, kome je prvo bio asistent za međunarodne ekonomske odnose. Nikson ga je 1972. imenovao za američkog sekretara za trgovinu. Iz administracije je odatle otišao u "Liman braders”, jednu od najvećih svetskih investicionih banaka čiji je bio predsednik i izvršni direktor u periodu 1973-1984. Piterson je i član "Bilderberg grupe”.
Stiven Švarcman,
suosnivač "Blekstona”, sreo se sa Pitersonom upravo u firmi "Liman braders”, gde je 1977. postao jedan od direktora, zadužen za preuzimanje drugih kompanija. Iz njegove impresivne biografije, pored staža u "Liman bradersu”, izdvaja se i Legija časti, koju mu je uručio francuski predsednik Žak Širak, kao i činjenica da je bio u savetu moćne njujorške "Džej Pi Morgan Čejs banke”. "Kralj otkupa firmi”, kako kažu, voli da pokazuje svoje bogatstvo, pa je ostalo upamćeno da mu je pre dve godine, na 60. rođendan, pevao Rod Stjuart. U njegov trospratni apartman na Aper Ist Sajdu svraćao je svojevremeno i bivši predsednik SAD Džordž Buš. To nije ni čudno ako se zna da je Švarcman na koledžu delio spavaonicu sa Bušom. Švarcman je diplomirao i magistrirao na Harvardu, a predavao na Jejlu i Harvardu. Priča se da je za vreme Bušove administracije bio i kandidat za ministra finansija. Švarcman je prošle godine u "Blekstonu” dobio godišnju platu od 2,3 miliona dolara i bonus od neverovatnih 699,8 miliona dolara. Tako je postao najplaćeniji menadžer na svetu.
POSLOVI NA BALKANU
Prošle godine objavljeno je da je "Blekston” zainteresovan za kupovinu 34 odsto akcija "Nove ljubljanske banke”, a pregovarali su i sa najbogatijim Hrvatom Ivicom Todorićem, vlasnikom koncerna "Agrokor”, o širenju tog koncerna van granica Balkana. Dve kompanije su zajedno konkurisale za kupovinu turskog maloprodajnog lanca "Migros”, ali su tu trku izgubili.
Za koje firme su zainteresovani
"Petrohemija”
- Imovina: Sedam fabrika je raspoređeno na 247 hektara u Pančevu, Elemiru i Crepaji, koje imaju na raspolaganju sopstvena energetska i elektroprenosna postrojenja, fabriku za obradu otpadnih voda, laboratorije"
- Godišnja proizvodnja: Blizu 700.000 tona petrohemikalija.
- Dobit: Prošle godine zabeležen gubitak od 100 miliona evra. U prvom kvartalu ove godine zabeležen gubitak od 35 miliona evra.
Obaveze „Petrohemije” su 224 miliona evra, što je 15 miliona više od vrednosti imovine pančevačke firme.
- Akcionari: Planirano je da se uskoro konvertuju dugovi „Petrohemije” prema „Srbijagasu” od 20,5 miliona evra u 10,47 odsto vlasništva. Takođe i EPS-u, kojem se duguje sedam miliona evra, i on će postati vlasnik 3,58 odsto akcija. NIS je na isti način povećao svoj udeo sa 19,8 na 25,79 odsto.
- Broj radnika: 1.800
RTB "Bor”
- Vrednost: Konverzija državnih potraživanja u kapital još nije obavljena, a država od RTB „Bora” potražuje oko 500 miliona evra, dok su komercijalni dugovi oko 120 miliona evra. Revizor se uzdržao od davanja mišljenja na finansijski izveštaj iz 2007. godine uz napomenu da stanje nije najjasnije ni u prošloj godini.
- Dobit: Prema spornim izveštajima, RTB „Bor” grupa je u 2007. godini imala gubitak od 68,9 miliona dinara, a lane 98,3 miliona.
- Broj zaposlenih: 4.700
"Jat tehnika”
- Pokušaji prodaje: Nuđena je prodaju prošle godine, ali je tender proglašen neuspešnim pošto nije stigla nijedna ponuda. Država je prodavala 70 odsto kapitala, a tadašnja knjigovodstvena vrednost kompanije bila je 10 miliona evra. Iz redova sindikata čule su se procene da firma realno vredi između 100 i 200 miliona evra.
- Imovina: „Jat tehnika” je vlasnik dva hangara površine 18.000 kvadrata.
- Dobit: U 2007. godini 2,4 miliona dinara, dok je prošlu godinu završila sa gubitkom od 79,2 miliona.
- Broj zaposlenih: Oko 1.000
"Delta holding”
- Ko čini holding: „Delta M grupa”, „Delta đenerali osiguranje”, „Delta sport grupa”, „Delta MC grupa” i „Delta star grupa”.
- Čime se bave: Maloprodajom, agrarnom proizvodnjom, proizvodnjom hrane, izvozom, uvozom, zastupanjem inostranih kompanija, distribucijom robe široke potrošnje, prodajom automobila, razvojem nekretnina...
- Prihod od prodaje u 2008. - 2,4 milijarde evra
- Broj radnika: 24.000
