Izvor: Blic, 29.Mar.2010, 02:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blanko Strazbur
Da Toma Nikolić, lider Napredne stranke Srbije, nije onomad, kad se rastajao od Šešelja i njegovih radikala, "izgubio" blanko ostavke na poslaničke mandate celog tog društva, Sud u Strazburu bio bi zatrpan zahtevima za odštetu a budžet Srbije siromašniji za pozamašnu sumu.
Takva analogija može se izvući iz "slučaja" s bivšim poslanicima G17 plus. Naime, Ksenija Milenković, devojački Milivojević, i Goran Paunović ostali su bez poslaničkih mandata u maju 2006. godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zbog unutarstranačkih sukoba na relaciji Miroljub Labus - Mlađan Dinkić.
Tada je G17 plus, na čije čelo je došao Dinkić, do tada potpredsednik stranke, aktivirao njihove blanko ostavke, a Administrativni odbor Skupštine ubrzo ih i usvojio.
Zastupnik države Slavoljub Carić kaže da bi za Srbiju bilo bolje da se poravna sa potražiocima, samo još da se dogovorimo o parama, odnosno iznosu, a Milenkovićeva i Paunović svoju akciju predstavljaju kao borbu za principe, mada ne kažu da bi se odrekli keša.
Kao i svaki "slučaj" i ovaj ima svoju istoriju. Tadašnji Ustav jasno je propisivao da su poslanici vlasnici mandata, pa su se Milenkovićeva i Paunović prvo žalili Vrhovnom sudu, a zatim i Ustavnom. Prvi se po ovom predmetu proglasio nenadležnim, dok je drugi odbio zahtev nekadašnjih poslanika G17 plus, vodeći se novim, sada aktuelnim Ustavom, koji predviđa blanko ostavke. Kako ni na jednoj adresi institucija u Srbiji nisu naišli na dobar prijem, dvoje poslanika odlučilo je da Skupštinu Srbije tuži Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Slobodan Vučetić, bivši predsednik Ustavnog suda, izjavio je prošle nedelje za "Blic" da se Evropski sud za ljudska prava u slučaju Ksenije Milenković i Gorana Paunovića verovatno vodio tadašnjim Ustavom, koji ne poznaje institut blanko ostavki, ali i evropskim konvencijama i pravnim standardima u Evropi po kojima vlasnik mandata može da bude samo poslanik.
- Ne znam da li bi Sud tako reagovao i u nekim novim slučajevima s obzirom na to da je promenjen Ustav. Možda i bi zbog evropskih konvencija. Ipak, siguran sam da će na ovaj način Evropski sud za ljudska prava izvršiti snažan pritisak na Srbiju da ukine blanko ostavke, koje ne poznaje nijedna zemlja u Evropi - rekao je Vučetić.
Ali, osim istorije koja je neki put pravno suvoparna bez obzira na to koliko je poučna, ovaj "slučaj" ima i političku i moralnu dimenziju, ma koliko bilo žalosno što se te dve vrednosne kategorije moraju rastavljati.
Prvo pitanje glasi: Da li su Ksenija, tada Milivojević, i Goran Paunović potpisali blanko ostavke i tako se zakleli na vernost svojoj stranci koja ih je, za uzvrat, nagradila poslaničkim mandatima?
Odgovor glasi: Jesu!
Drugo pitanje glasi: Da li su oni znali da je to, u tom trenutku, bilo protivustavno i protivno još i evropskim konvencijama u koje se njihova stranka toliko zaklinjala?
Odgovor glasi: Jesu!
Pa kad se onda nisu pobunili
protiv neustavnosti zahteva njihove stranke, da im na osnovu blanko potpisa kontroliše mandate, što su se pobunili tek kad je pukla tikva između Labusa i Dinkića, a ovaj drugi potegao cedulje iz stranačkog sefa.
Rekao bih da im nakaradna pravila nisu smetala dok ih nisu pogodila jer su na njih dobrovoljno pristali. Nešto ne verujem da im je Miroljub Labus, tada šef stranke, zavrtao levu ruku dok su desnom potpisivali ostavke.
Zato imam predlog za nagodbu sledeće sadržine. Koliko god da u njihovu korist presudi Sud u Strazburu, istu sumu treba da vrate u budžet, kao neku vrstu kazne za neustavni postupak nedoličan poslanicima u Skupštini Srbije.
