Izvor: Politika, 26.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blagost i umiljatost
Seksualnost je vibracija koju žene umeju da koriste, a muškarac se lako "upeca" na to
Lepa žena je radost. Ukoliko ume i da voli, ona nema cenu. Svi muškarci traže takvu. Na ovakav način razmišlja Oliver Njego. Temperamentni bariton beogradske Opere, rado viđen gost na mnogim prestoničkim dešavanjima, osoba je retke harizme. Nosi bombu u grudima. Peva i recituje. Od Dučića je učio o esenciji ženskog bića. U njegovom društvu svaka žena, bez izuzetka, lako se nađe >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na tronu. Ona koja nosi blagost, umiljatost u stavu, u pokretu, može da računa na dodatno interesovanje srpskog Figara.
– Umiljatost je osobina koju žena ne može da nauči ili odglumi. Ili je poseduje ili ne. Ne trpi nikakvu nadogradnju. Dijamant, ako nije pravi, ne može se polirati niti se može napraviti plemenitim. Oko uvek zastane za vitkom, tankom, visokom, kao izvajanom figurom. Lepa žena vredi koliko je teška. Ukoliko je još umiljata, takva je dar za muškarca. Naravno da je fizički kontakt primaran. Iz njega proizilaze sve ostale želje i htenja. Žene imaju naglašenu sposobnost da se izražavaju preko svoje seksualnosti. Umeju da manipulišu njome. Poseduju i umeće direktnog iskazivanja osećanja. Muškarci se "pecaju" na te stvari. Žena nikad ne sme da je na tacni. Mora da bude zavijena u hiljadu omota, da ima želju da joj skidaš sloj po sloj. Hvatao sam sebe da ludim za osobama koje imaju verbalnu moć u činu zajedništva –priznaje umetnik. Misli da je emancipacija shvaćena kao potpuna identifikacija sa muškim rodom. Smeta mu pogrešno tumačenje toga pojma. U prilog tome spominje i krizu institucije braka.
– Muškarci su oduvek bili takvi kakvi jesu. Voleli su kafane, voleli su druge žene. Sve što su nekad radili rade i danas. Ipak, brakovi se nisu kidali u toj meri. Da li je emancipacija ceh kojom se plaćaju rastureni domovi? Ostavljena deca. Ili će možda neko reći da istinsko osvešćivanje žene leži u tome što je ona naučila da nosi kratke pantalone. Tetovira se, puši i ogledalo ima kao jedinog prijatelja. Kao prihvatljiv forsira se model da žena liči na muškarca. U svemu. Po maniru, strogom pogledu, glasnom govoru. Njena ženstvenost, mekoća, putenost, ono što je bila vekovna inspiracija za život i umetnost, pala je u zaborav. Nema je. Ostaje nam da saznamo hoće li genetički inžinjering do kraja odraditi svoje – ostavlja prostor za različita tumačenja i intelektualne debate. Ono od čega najviše uzmiče jeste ženski okvir koji se brani nadmenošću. O onima koje rade javni posao ima posebno mišljenje.
– One su previše opterećene. Ogromnu energiju troše na sebe. Nemaju potrebnu količinu požrtvovanja za porodicu. Nikada se ne bih oženio osobom koja figurira u javnoj sferi.
Međutim, muškarac koji je samosvestan, onaj koji može da pruži obest i "ždrebstvo" nema čega da se plaši. Jedino kada vidim da je reč o fasadi ispunjenoj arogancijom brzo dižem ruke. Nemam šta da čapkam. To me nikada nije provociralo – uverava naš sagovornik. Da li ljubav posustaje pred interesom? Hoćemo li to da prihvatimo?
– Mnoge stvari od suštinskog značaja danas gube vrednost, pa i ljubav. Ljudi nedovoljno ulažu u sebe. Ne investiraju u duhovni, u emotivni kapital. U velikoj su zabludi oni koji u svemu traže interes. Brzina komunikacije donosi sve veću usamljenost. Umesto da razvija, ona nagriza ljubavno tkivo. Nestao je period iščekivanja. Samo dok čekaš, strepiš i patiš, duša samu sebe najviše polira – smatra Oliver Njego.
Aleksandra Marković
[objavljeno: 26.11.2006.]
