Izvor: Blic, 11.Apr.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blagodeti ulaganja u kulturu
Interesna zajednica - Posle raspada jednopartijskog sistema, koji je po definiciji nedemokratski, pojavile su se mnoge partije koje su, opet, po definiciji demokratske. Takvom opisu se, načelno, nije imalo šta prigovoriti, sve dok nam nove partije svojim ponašanjem i delovanjem nisu dale povoda da se zapitamo da li je možda prikladnije da ih opišemo takođe kao interesne zajednice. S nečim, dakle, što ne mora obavezno da ima veza s politikom, već s ličnom korišću.
Javno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mnjenje - Pod javnim mnjenjem se podrazumeva zbir pojedinačnih mišljenja o nekoj društvenoj pojavi. Pod uslovom, naravno, da se za ta mišljenja sazna. Da se ona nepoželjna odstrane, nisu više, kao nekada, neophodne zabrane. Dovoljno je da gospodari javnog mnjenja, što će reći vlasnici agencija i medija, označe koga u javnosti ne sme biti, pa se njegovo mišljenje nikada neće saznati. Može on da dreči koliko hoće(slobodan je da to čini), ali kakve vajde od toga kada ga niko neće čuti.
Ko šta koristi - Vlasti optužuju opoziciju da koristi nezadovoljstvo i proteste nezaposlenih radnika u političke svrhe. Čudno je da se opozicija toliko upinje da dokaže kako nema takvu nameru. Naravno da ima. Niko joj ne može zameriti što iz ekonomskih protesta želi politički da ućari. To se, uostalom, čini svuda u svetu. Ali pravo pitanje nije u tome da li opozicija koristi jad i bedu žrtava tranzicije, već da li postoje razlozi za njihove proteste. Pa, mora se priznati da postoje.
Isplativost i neisplativost - Kod raspodele novca, posebno iz budžeta, obično se poteže pitanje da li je ulaganje u nešto isplativo ili neisplativo. Najčešća žrtva takvog rasuđivanja je kultura, jer se koristi od ulaganja u nju ne vide odmah. One su, kako se to obično kaže, dugoročne, što nikako ne znači da nisu isplative.
