Izvor: Politika, 30.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blaćenje protivnika i bombardovanje glasača
Milošević nikakvo dejstvo u javnom mnjenju nije izazvao napadajući Koštunicu preko „stranog plaćenika” Đinđića
Kampanja koju su pre prvog izbornog kruga analitičari ocenjivali kao iznenađujuće blagu, u finišu trke pokazala je i svoje drugo, prljavo lice. Ime Vojislava Šešelja poslednjih dana je nezaobilazno u rečniku demokrata i DS ne krije da je razlog tome želja da preko njega asocira građane na bedu i mrak devedesetih. S tim što DS tvrdi da tu nije reč >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o prljavoj kampanji, već o „kampanji podsećanja”. „Pucajući” u Šešelja, demokrate nameravaju da pogode Tomislava Nikolića, iako se teško može dokazati da je Nikolić, uz svu svoju retoriku, isto što i lider stranke kojoj pripada.
Sa druge strane, pored folklora, to jest razotkrivanja lopova i pljačkaša, a njih su ovog puta pronašli među Tadićevim saradnicima, radikali su se nameračili na kandidata DS i preko Nenada Čanka. To su učinili prizivajući poznatu naopaku logiku: Čanak hoće da proda Srem Hrvatskoj – Čanak je podržao Tadića – Tadić hoće da proda Srem. Obaška što se ne vidi da je Čanak prodavao kamenje, a kamoli deo Srbije.
Koliki su dometi ove dve kampanje nije posve jasno, jer se vode relativno kratko. Pitanje je i da li oba štaba, nišaneći posredno, u saradnike, a ne u same kandidate, postižu bilo kakav cilj. Slobodan Milošević 2000. nikakvo dejstvo u javnom mnjenju nije izazvao napadajući Vojislava Koštunicu preko imena i dela „stranog plaćenika” Zorana Đinđića. Naprotiv. Miloševićeva kampanja imala je bumerang efekat.
Kampanja se „zaprljala” već nakon Nove godine, kada je na kioscima osvanuo januarski broj glasila SRS „Velika Srbija”, u potpunosti posvećen „Borisu Tadiću – NATO kandidatu”, začinjen opskurnim fotomontažama Tadića i Havijera Solane, Hašima Tačija, Karle del Ponte, sa sve naslovima „NATO pešadinac” i „Solanin kaplar”.
Nakon duge pauze, demokrate su uzvratile pred samu izbornu tišinu, i to oglasom u kome kažu da glas za Nikolića predstavlja i glas za „Šešelja za premijera”, „Povratak u mračne devedesete” i „Strah i nasilje na našim ulicama”.
Navodeći „prljavštine kojima su se u kampanji bavili Boris Tadić i Srđan Šaper”, radikali su kritikovali objavljivanje rođendanske čestitke ruskog predsednika Vladimira Putina upućene Tadiću, ali i deljenje letaka u Subotici na kojima je sa leve strane bila Hitlerova slika, sa desne Staljinova, a u sredini fotografija Tomislava Nikolića sa natpisom „Nešto između”.
Nikolić je u svojim intervjuima ponavljao da bi, „da želi da vodi takvu vrstu kampanje” (prljavu kampanju), imao štošta da ispriča o Tadićevoj porodici. „Mogao bih da pričam o njegovoj porodici, a nije prljava kampanja pričati o nečijoj porodici, jer bi predsednik Srbije morao da izloži svoj porodični život i svoju porodičnu karijeru na uvid javnosti”, izjavio je Nikolić.
Situacija je kulminirala prošlog petka, kada su demokrate za napad na njihovog aktivistu u Zemunu optužile Andreja Vučića, brata generalnog sekretara SRS Aleksandra Vučića. Istovremeno, Unija Roma Srbije je objavila saopštenje u kome navodi da je Nikolićev predizborni slogan „svim srcem” pozajmljen iz nacističke propagande, kao i da su radikali podržavali delovanje Nacionalnog stroja. Izborni štab SRS je u nedelju upozorio da je na delu „fašistička kampanja režima protiv Nikolića”, dok je Aleksandar Vučić optužio Tadića da vodi „najprljaviju kampanju u istoriji Balkana”. Vučić je rekao da je policija ustanovila da se njegov brat nalazio 25 kilometara daleko od mesta na kojem se incident dogodio i kritikovao Tadića što je hteo da „zatre porodicu Vučić”.
Početkom ove nedelje, DS je ocenila da se u Jutarnjem programu RTS, u emisiji „Žikina šarenica”, vodi neskrivena propaganda u korist Nikolića, navodeći kao primer pojavljivanje šefa izbornog štaba SRS Dragana Todorovića u ovoj emisiji. Sa druge strane, sam Todorović je gotovo istovremeno na konferenciji za novinare obelodanio podatak da Tadićev izborni štab širom Srbije sprovodi akciju podele „predizbornih paketića” građanima, u kojima se nalaze litar ulja i tečnosti za pranje posuđa, po kilogram šećera, brašna, testenina i jedan sapun.
Budući da u Srbiji nije praksa da kandidati napadaju jedni druge u TV spotovima, borba video zapisima počela je na internet sajtu Ju tjub. Na tom sajtu može da se vidi spot Čankove Lige socijaldemokrata Vojvodine pod nazivom „Šešelj premijer”, u kojem dominiraju snimci iz devedesetih godina na kojima je kamera Šešelja hvatala sa pištoljem u ruci. Ni radikali nisu sedeli skrštenih ruku, pa su na Ju tjub postavili kratki film sa kraja 2002. godine pod nazivom „Srijem Hrvatskoj”. Na snimku sa priredbe istoimenog naziva održane u dvorani „Vatroslav Lisinski” u Zagrebu pod pokroviteljstvom predsednika Hrvatskog sabora Zlatka Tomčiča, organizatori se posebno zahvaljuju Čanku, a na snimku se vidi da je nedaleko od njega u publici sedeo Bojan Kostreš, predsednik vojvođanske Skupštine. Oba sporna spota se od prošlog vikenda mogu videti na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.
Poslednje nedelje pred drugi krug izbora, DS je sprovela akciju „Setite se devedesetih”, deleći u centru Beograda letke na kojima je prikazana kontura žrtve kakva se obično iscrtava pri uviđaju na mestu zločina. „Setite se devedesetih” je obuhvatila i izradu spotova sa istim imenom, kojima se glasači bombarduju snimcima praznih rafova i nestašice benzina iz vremena hiperinflacije. SRS ni na ovo nije ostala dužna, pa je, podsećajući da Tadić u svojoj kampanji „histerično viče”, odgovorila akcijom „Stop lopovluku”, TV spotovima u kojima se objašnjava na koji se način u Srbiji može privatizovati cementara i postati vlasnik vile na Dedinju.
Kampanje za predsedničke izbore koje su raspisivane posle 2000. godine uglavnom je karakterisala stroga uzdržanost od bilo kakvog blaćenja protivkandidata. Možda se za predsedničke izbore 2002. godine, posebno drugi krug u kojem su rivali bili Vojislav Koštunica i Miroljub Labus, može reći da su imali neke elemente prljave kampanje. U tom smislu, sadašnje nadmetanje Tadićevog i Nikolićevog štaba predstavlja izuzetak. Razlog je sadržan u činjenici da je ulog na ovim izborima veći od funkcije koja se dobija, jer se preko izbora odvija nekoliko istovremenih procesa: oni predstavljaju svojevrsni referendum građana o EU, daju signal međunarodnoj zajednici o stavu Srbije prema Kosovu, od ishoda izbora zavisiće stav međunarodne zajednice prema Srbiji, a svakako nije zanemarivo prekomponovanje unutrašnje političke scene, posebno u parlamentu.
Jedan od aduta oba izborna štaba je tvrdnja da druga strana vodi prljavu kampanju. Fer politička borba očigledno predstavlja značajan politički poen.
Marko Albunović
[objavljeno: 31/01/2008]
.jpg)
