Izvor: Press, 22.Avg.2010, 00:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biznismeni u panici: Ko je sledeći?
Zbog velikih dugovanja srpskih privrednika banke i fondovi mogu da preuzmu vlasništvo u kompanijama, što desetine hiljada radnika vodi u neizvesnost
Srpski biznismeni strahuju da preuzimanje većinskog paketa akcija kompanije „Ist point" Zorana Drakulića od strane dva investiciona fonda može da bude početak talasa prodaje domaćih preduzeća, zato što većina njih ima ozbiljne dugove prema bankama i poveriocima.
Plaše se i predstavnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << sindikata, jer smatraju da bi najugroženiji u transferu vlasništva bili radnici koji rade u tim firmama.
Press je juče stupio u kontakt sa Drakulićem, ali on nije želeo detaljnije da obrazloži razloge promene u vlasničkoj strukturi njegove kompanije i kakva je budućnost njegovog poslovanja. Kako je Press saznao od njegovog bliskog saradnika, reč je o Drakulićevom „pokušaju da preživi".
Drakulić će se izvući
- Rekao mi je da situacija nije strašna, ali da je zbog velikih problema bio primoran da akcijama preduzeća vrati dug fondovima. Akcijama je garantovao taj dug, a kako mi je rekao, cela situacija nije nova za njega i pregovori o predaji akcija traju odavno. U svakom slučaju, i on i ostali privrednici krive državu zato što nema ideju kako da zaštiti strateške investicije u zemlji - kaže naš sagovornik.
Kako je objašnjeno Pressu, Drakulićevi problemi počeli su kada je 2007. godine kupio veliku austrijsku firmu „DDSG kargo", sa više od 250 brodova i barži za prevoz preko Dunava, ali je nakon toga prevoz preko Dunava bukvalno prepolovljen.
Ekonomista Goran Nikolić kaže da je upravo 2007. bila prelomna za naše privrednike, jer su te godine ušli u najveće investicije, koje se nisu pokazale kao isplative posle udara svetske ekonomske krize. Drakulića je „DDSG kargo" koštao punih sto miliona evra.
- Naši privrednici su najmanje krivi za situaciju u kojoj su se našli. Prosto niko nije mogao da očekuje da će kriza uzeti ovakve razmere. U najgorem trenutku su krenuli u ambiciozne investicije i sada plaćaju cenu. Dobro će da prođu oni koji imaju šta da prodaju, kao Drakulić, kako bi se rešili dugova - kaže Nikolić.
Naš sagovornik očekuje da će Drakulić i „Ist point" uspeti da se „izvuku" pošto je, kako kaže, posao na Dunavu perspektivan, jer je transport rekom pet puta jeftiniji nego preko drumskog saobraćaja.
Međutim, u okviru „Ist pointa" nalaze se i preduzeća koja se bave strateškom industrijskom proizvodnjom: Valjaonica bakra Sevojno, kao i značajan deo pekarske industrije, koji će sada biti u većinskom vlasništvu investicionih fondova. Investicioni fondovi po pravilu ne razmišljaju strateški, već po principu „kupi jeftino, prodaj skupo", zbog čega neizvesna budućnost čeka više od dve hiljade radnika koje zapošljava „Ist point".
Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata, upozorava da je upravo iz tog razloga slučaj „Drakulić" korak napred u propadanju Srbije i oštro kritikuje vlast zbog toga što ne pomaže domaćim biznismenima.
Opasnost od fondova
- Jasno je da su privrednici u velikim problemima. To je mogao da vidi svako kada su privrednici na sastanku sa premijerom tražili da se stvori privredni ambijent u kom bi oni mogli bolje da posluju. Nažalost, plašim se da su mnoga preduzeća koja zapošljavaju desetine hiljada radnika blizu ovakvom scenariju, a država ne čini ništa da to spreči - kaže Orbović.
- Mi smo kroz privatizaciju skoro potpuno uništili domaću privredu, a sada ono malo što je preostalo da valja država kao da želi dodatno da uništi. Vlasništvo naših firmi uzimaju neimenovani fondovi. Ponovo to neće biti strateški partneri u pravom smislu te reči, niti su to ljudi koji će da grade i stvaraju u našoj zemlji, tako da slobodno mogu da kažem da Srbija propada - kaže Orbović.
Orbović kaže da se zamenjuju teze, pošto se stalno postavlja pitanje kako su naši privrednici došli do svog kapitala.
- Ako je neko nezakonito došao do kapitala, zar ne bi to trebalo da se reši kao u svakoj normalnoj zemlji, zakonima i sudom. A ako se naši najveći biznismeni ne gone, onda im treba omogućiti da što bezbolnije izađu iz krize, a ne da prodaju firme ko zna kome. Ceo svet je u ovoj ekonomskoj krizi pomagao svoju privredu. A naša država hoće da se spase krize pokušavajući sa besmislenim uštedama, kao na primer sa penzijama - kaže Orbović.
Ekonomista Danijel Cvijetićanin smatra da naši biznismeni „jedan po jedan" izvlače kapital iz zemlje jer ne osećaju dovoljnu sigurnost za poslovanje u Srbiji.
- Domaći investitori imaju u vidu dosadašnja iskustva Karića i ostalih privrednika, koji su se nedavno našli na meti vlasti. Ne želim da ulazim u to iz kojih su razloga na udaru vlasti, ali stoji činjenica da kapital nerado ostaje u zemlji gde svakih šest meseci centralni komitet raspravlja da li su njihova bogatstva pristojna ili nepristojna. Ljubav prema kapitalu se ispoljava isključivo čvrstim pravnim poretkom, a kod nas glavni odbor vladajuće stranke razmatra čiji je kapital pristojan. Naravno da se onda ne osećaju sigurno. U zemlji vlada takva atmosfera da i onaj privrednik koji ima podršku države, pošto je, je li, njegov kapital pristojan, ne može da bude siguran da njegov kapital više neće da bude pristojan kada neko drugi dođe na vlast - zaključuje Cvijetićanin.
