Izvor: RTS, 19.Dec.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bivši pripadnik RAF-a na slobodi
Kristijan Klar, nekadašnji terorista RAF-a i najkontroverznija ličnost tog pokreta, oslobođen posle 26 godina zatvora.
Frakcija crvene armije takođe poznata i kao Bader-Majnhof grupa je bila jedna od najuticajnijih levičarskih, zapadno nemačkih militantnih organizacija. Delovali su kao urbana gerila od 1970. do 1993. godine (zvanično do 1998. godine).
Sve je započelo na studentskim protestima kasnih 1960-tih kada je tokom nereda smrtno ranjen protestant >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << koga je ubila policija. Za vreme kasnijih demonstracija protiv rata u Vijetnamu nemačka policija je bila veoma brutalna.
1960-te u Nemačkoj dolazi do ekstremne reakcije na nacističku prošlost. Kada su mladi Nemci shvatili da su mnogi bivši nacisti i dalje deo sistema i policije koja napada njihove demonstracije, ponekad i sa ubilačkom silom, mnogi su izgubili svaku veru u demokratski potencijal političkog poretka i okrenuli se oružanoj borbi da ga zbace.
Novinarka Ulrike Mejnhof je u to vreme pisala o studentskim protestima šireći bunt. Jednom je rekla: "Ako zapalite jedan automobil to je krivično delo, a ako zapalite na stotine automobila to je politički aktivizam". Ulrike Mejnhof postaje jedna od vodećih ličnosti ovog pokreta, napušta ugodni javni život i prelazi u ilegalu i oružanu borbu.
Potpuno su se razišli tek 1998. kada je poslato i zvanično saopštenje "Rojtersu".
Pred sudom u Štutgartu, Kristijan Klar je prvobitno bio osuđen na doživotnu robiju, ali je sud prošlog meseca naveo da on više ne predstavlja opasnost za društvo, da se distancirao od ''oružane borbe'' i da je rasformiranje RAF-a 1998. godine, bilo izvedeno uz njegovo ''aktivnu saradnju''.
''Klar će lično odlučiti šta će sada da radi'', rekao je njegov advokat.
Klar je oslobođen danas, a ne početkom januara kako je sud najavio, jer su mu uračunati dani godišnjeg odmora koji nije koristio.
Klar, vodeća figura takozvane ''druge generacije Rafovaca'' je 1985. godine osuđen je zbog više ubistava, između ostalih i zbog ubistva državnog tužioca Zigfrida Bubaka.
U nemačku Saveznu kriminalističku službu je 10. aprila 1998. godine stigao jedan dopis na osam strana, procenjen kao autentičan, u kojem je RAF objavio svoje samoukidanje.
''Pre više decenija, 14. maja 1970. godine nastao je RAF u jednoj oslobodilačkoj akciji. Danas mi završavamo taj projekat. Gradska gerila u formi RAF je sada istorija'', pisalo je u dopisu.
Bivši nemački predsednik Horst Keler odbio je Klarov zahtev za pomilovanje od pre par godina.
Klar, čije su izjave, bez obzira na njegovu dugogodišnju robiju i nestanak RAF-a, često i dalje u žiži interesovanja nemačke javnosti, predstavlja jednu od najkontroverznijih ličnosti te nekadašnje terorističke organizacije.
Nedavno se, navodno, došlo do novih saznanja, po kojima Klar nije ispalio smrtonosne hice na Bubaka.
Bubakov sin Mihael je u jednom otvorenom pismu, iako sumnjajući u pouzdanost informacija, napisao da ''prema saznanjima sa područja RAF-a'' Klar, izgleda, nije ispalio smrtonosne hice na njegovog oca 7. aprila 1977. godine.
Klar je, naime, optužen da je zajedno s Brigite Monhaupt, koja je pre par godina puštena na slobodu, planirao i izveo atentat na Bubaka.
Frakcija Crvene Armije takođe poznata i kao Bader-Majnhof grupa je bila jedna od najuticajnijih levičarskih, zapadno- nemačkih militantnih organizacija. Delovali su kao urbana gerila od 1970. do 1993. godine.
