Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Jan.2013, 19:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bivši lider levice Miloš Zeman novi predsednik Češke

PRAG -

"Kraljević i prostak", tako su u Češkoj nazvali predsednički duel u drugom krugu izbora, na kojima su Česi prvi put u istoriji mogli neposredno da biraju svog predsednika, a ne da čekaju koga će izabrati parlament.

Na izborima održanim u petak i danas, pobedila je Češka sela, malih gradova, sindikata, radnika besnih što mere štednje idu preko njihovih leđa. Pobedio je i strah od sudetskih Nemaca, deportovanih posle Drugog svetskog rata, po principu kolektivne >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << krivice za divljanja nacista, i njihovih eventualnih imovinskih zahteva.

Uprkos izvesne nostalgije za monarhijom i zlatnom erom Čehoslovačke Tomaša Masarika, u predsednički zamak Hradčani neće ući kraljević, potomak stare evropske plemićke loze Karel Švarcenberg, već nekadašnji socijaldemokratski premijer u periodu od 1998. do 2002. godine, ekonomista Miloš Zeman.

On je oličenje plebejske Češke i običnog gospodina Novaka u iznošenoj trenerci ili farmerkama koga mogu da sretnu u lokalnoj pivnici uz kriglu piva.

Zeman je osvojio skoro 55 odsto glasova, dok je za kneza Švarcenberga glasalo 45 odsto birača. Odziv je dostigao 59 odsto od 8,4 miliona registrovanih birača.

Miloš Zeman je u prisustvu svoje ćerke Kateržine, koja mu je od početka pomagala u predizbornoj kampanji, obećao na prvoj konferenciji za štampu da će biti predsednik običnih Čeha, a nikako "tajkunskih mafija povezanih s politikom".

"Obećavam da ću biti predsednik svih 10 miliona građana, i onih na levici i onih na desnici. To je obaveza svakog izabranog predsednika", rekao je Zeman.

"Do sada je bila utakmica između Sparte i Slavije. Sada igram za reprezentaciju, za Češku Republiku", obećao je novi češki predsednik.

Slovačka je prva strana zemlja koju će Zeman posetiti, što je pravilo i tradicija od raspada Čehoslovačke, bez obzira ko je na vlasti u Pragu.

Zeman je potvrdio da, za razliku od prethodnika Vaclava Klausa, neće menjati činovnike u predsedničkoj kancelariji.

Najavio je, međutim, da će svakako insistirati na promeni obezbeđenja zbog incidenta u kome je jedan Čeh izveo "atentat" na predsednika Klausa bezopasnim plastičnim pištoljem za pejntbol, a obezbeđenje nije reagovalo, pa su mladića uhvatili sami građani na trgu.

Jedan od zadataka koji čeka Miloša Zemana jeste da smiri strasti i podele u češkom društvu koje su ovi izbori produbili, a posebno kampanja s niskim udarcima i ksenofobnim raspirivanjem straha od moćnog nemačkog suseda.

"Kampanja je bila neuobičajeno oštra. Iskopala je rovove. Izbori su završeni i pobedniku pripada slava a poraženom čast. Sada je vreme da se situacija smiri", kazao je premijer Petr Nečas.

Zemanov protivkandidat, šef češke diplomatije knez Karel Švarcenberg, priznao je izborni poraz.

"Skoro deset odsto glasova je jasna razlika, i to priznajem. Nadam se da će Miloš Zeman uspeti da bude predsednik svih građana", kazao je Švarcenberg i zahvalio svom timu što tokom kampanje nije posegao, kao suparnički, za lažima, manipulacijama i niskim udarcima.

Miloš Zeman rođen je u Kolinu kraj Praga 1944. godine. Deli sudbinu mnogih Čeha po tome što je u mladalačko doba stupio u Komunističku partiju u vreme praškog proleća krajem 1960-tih godina. Za razliku od ćuteće većine, Zeman je istupio iz partije u znak protesta zbog sovjetske okupacije Čehoslovačke 1968. godine.

Iako mu vlasti, zbog jednog nepodobnog referata, nisu dale dozvolu da ide na studije, posle dve godine fizičkog rada dobio je preporuku da se upiše na Visoku ekonomsku školu u Pragu koju je završio s najboljim ocenama.

Zbog svojih kritičkih pogleda na totalitarni režim, tri puta je izbacivan sa posla, a početkom januara 1989. godine našao je utočište u čuvenom, poludisidentskom Prognostičkom institutu Češke akademije nauka u kojem je neko vreme radio i arhitekt češke tranzicije Vaclav Klaus.

Zeman je aktivno učestvovao u plišanoj revoluciji i obaranju komunista a, iako pre liberal nego levičarski političar, on je 1993. godine izabran za šefa Češke socijaldemokratske stranke i za pet godina, nemilosrdnom kritikom rada vlade tadašnjeg premijera Vaclava Klausa, uspeo je 1998. godine da uvede socijaldemokrate na velika vrata u Strakovu akademiju - sedište češke vlade.

Cena je, međutim, bila suviše velika, a Česi mu i dan danas zameraju što je sa opozicijom na čelu sa Klausom potpisao sporazum po kome opozicija neće obarati manjinsku vladu.

To je suzilo manevarski prostor za borbu protiv korupcije a bujanje podmićivanja i mahinacija, energičnije je počela da suzbija tek pre dve i po godine, vlada sadašnjeg premijera Petra Nečasa.

Zeman je izašao kao kandidat levice na predsedničke izbore u parlamentu 2003. godine, ali tada ga je porazio sadašnji predsednik Vaclav Klaus.

Zemanu je pobedu na prvim izborima na kojima su Česi sami birali predsednika, pored nepopularnosti vlade čiji ministar je i inače popularni knez Karel Švacenberg, donela pre svega "nemačka karta".

Ofanzivna predizborna kampanja uz poneki niski udarac ili laž da pobeda njegovog rivala, kneza, potomka starog germanskog plemstva znači reviziju Benešovih dekreta i pretnju da će Česi koji su posle rata dobili zaplenjenu nemačku imovinu ostati bez krova nad glavom.

Zeman je oženjen drugi put, svojom nekadašnjom sekretaricom Ivanom, i s njom ima ćerku Kateržinu (19), koja se veoma aktivno uključila u predizbornu kampanju.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...