Izvor: Večernje novosti, 22.Okt.2013, 12:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bivši domci teško staju na noge

OČEKIVALA sam, kada se zaposlim, da ću moći sama da se izdržavam, ali s obzirom na to u kojoj firmi radim, to je nemoguće - priča Ivana S. (20) koja je punoletstvo dočekala u Domu za decu bez roditeljskog staranja, a danas živi u Novom Sadu u opštinskom stanu, koji će moći da koristi „sve dok se ne snađe“... Ivana je jedna od 200 mladića i devojka koji su ove godine napustili domove za decu bez roditeljskog staranja jer su ih „prerasli“. I mada niko od njih nije završio na ulici, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << malo kome je pošlo za rukom da pronađe posao. - Čim sam izašla iz doma, uselila sam se u ovaj stan, koji delim sa dvoje cimera čija je sudbina poput moje - priča Ivana. - Naučila sam da kuvam, da sama vadim dokumenta, raspolažem budžetom na najbolji način... Ipak, najteže mi je bilo da pronađem posao jer je svuda kriza i malo kome su potrebni radnici. A i kada sam ga našla, ne mogu da se sasvim osamostalim jer sa ovako malom platom ne mogu da se iselim, plaćam kiriju i podmirujem troškove. Mladićima i devojkama u ovoj tranziciji - između doma iz kojeg su upravo izašli i novog života u kojem će se brinuti o sebi - pomažu socijalni radnici koji „uskaču“ kad je potrebno. Uče ih stvarnom životu i pomažu u uobičajenim, svakodnevnim stvarima kao što je pripremanje hrane, plaćanje komunalija, vađenje pasoša... Ovi „stanari“ od opština dobijaju i džeparac. Nikada nije reč o velikim parama koje bi ih, kako smatraju socijalni radnici, demotivisale da traže posao, i kreću se između 15.000 i 25.000 dinara.KONKURENCIJA SVE i kada se zaposle, ovim mladićima i devojakama je izazov i da zadrže posao - priča Gajić. - Oni nisu naučili na tako oštru konkurenciju i teške uslove rada jer su imali podršku kad god „zaškripi“. Uvek im je na raspolaganju bio čitav tim psihologa, pedagoga, socijalnih radnika. U ovom trenutku 80 mladića i devojaka živi u stanovima koji im ne pripadaju, ali mogu da ih koriste do dve godine jer su stručnjaci Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu - institucije koja već šestu godinu stoji iza ovog projekta - procenili da je toliko vremena dovoljno da se ovi mladi ljudi skrase i konačno „izađu iz sistema socijalne zaštite“: - Svesni smo da su vremena teška i da je svuda besparica i zato niko nije toliko nehuman da izbaci ovu decu na ulicu, a da nije ubeđen da su se već snašli. Pa čak i ako se probije rok od dve godine - kaže Živorad Gajić iz Zavoda. On dodaje da kapaciteta ima dovoljno jer u svakom trenutku može da se zbrine stotinak mladića i devojaka u 19 gradova širom Srbije - Priboju, Vranju, Nišu, Knjaževcu, Kragujevcu, Čačku, Pančevu, Šapcu, Sremskoj Mitrovici, Sremskoj Kamenici, Novom Sadu... - Nemaju sva deca koja napuštaju domove ili hraniteljske porodice potrebu za ovakvom uslugom. Mnoga imaju porodična nasledstva ili imovinu kojom je, za vreme njihovog smeštaja u institucijama, raspolagao centar za socijalni rad. Staratelji su brinuli da ne propadnu imanja i kuće, da ne izgube vrednost, rentirali su ih i održavali. Vraćali bi ih deci čim napune 18 godina.

Nastavak na Večernje novosti...