Izvor: RTS, 11.Maj.2013, 13:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bivši diktator osuđen za genocid
Nekadašnji diktator Gvatemale Efrain Rios Mont osuđen na 80 godina zatvora zbog genocida i zločina protiv čovečnosti. Rios Mont je tokom građanskog rata naredio ubijanje više od 1.700 pripadnika naroda Maja. Ovo je prvi put da neka zemlja osudi svog lidera za genocid, što su do sada činili međunarodni sudovi.
Sud u Gvatemali osudio je nekadašnjeg vojnog lidera Efraina Rios Monta na 50 godina zatvora zbog genocida i na još 30 godina zbog zločina protiv čovečnosti.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Tročlano sudsko veće osudilo je 86-ogodišnjeg Rios Monta zbog naređivanja masakra 1.771 pripadnika naroda Maja, tokom vladavine 1982. i 1983. godine, prenosi Bi-bi-si.
Preživeli su opisali užasne zločine koje je počinila vojska nad starosedeocima, za koje se sumnjalo da pomažu levičarskim pobunjenicima.
Penzionisani general Rios Mont negirao je sve optužbe i rekao da nije znao za masakr, niti ga je naredio dok je bio na vlasti. Očekuje se da će se žaliti na presudu na osnovu starosti.
Bivši šef vojne obaveštajne službe Maurisio Rodriges Sančes koji je bio optužen zajedno sa Rios Montom oslobođen je optužbi.
Ovo je prvi put u svetu da jedan nacionalni sud proglasi šefa države krivim za genocid, jer su to do sada činili međunarodni sudovi.
Rios Mont je bio na čelu države 1982. i 1983. godine kada su počinjeni neki od najgorih zločina u 36-ogodišnjem građanskom ratu u Gvatemali, u kojem je, prema proceni Ujedinjenih nacija, poginulo oko 200.000 ljudi.
Sudija je rekla da nasilni akti protiv Maja nisu bili spontani već su bili unapred planirani, da je atuohtono stanovništvo smatrano državnim neprijateljem, a takođe su bili žrtve rasizma i smatrani nižom rasom.
Dopisnik BBC-ija iz centralne Amerike kaže da je ovo istorijska odluka i predstavlja veliki pomak u poštovanju ljudskih prava u regionu.
Tokom dvomesečnog suđenja desetine žrtava davalo je potresna svedočenja o zločinima koje su počinili vojnici.
Oko 200.000 ljudi ubijeno je u građanskom ratu u Gvatemali od 1960-1996. godine, a velika većina njih bili su starosedeoci.
Tužioci su rekli da je Rios Mont bio na čelu zemlje tokom najkrivavije faze rata, da je ignorisao to što su vojnici koristili silovanja, mučenja i podmetanja požara, kako bi "oslobodili" Gvatemalu od levičarskih pobunjenika.
