Izvor: Blic, 22.Maj.2011, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bivše knjige i budući ljudi
Skupljao je čovjek čitavog vijeka knjige i kad je nenadano umro ostala je iza njega bogata biblioteka do koje nasljednici nisu držali te su brojni pokojniku dragi naslovi završili kao stari papir. Druga su sad vremena i drugačiji kriteriji. Šta će nekadašnjem „komunjari“ a sadašnjem gorljivom vjerniku Pavlovljeva „Teorija odraza“ ili Makarenkova „Pedagoška poema“ kad on čak ni Mičurinove spise o uzgoju jabuka neće da drži na polici?
U starim knjigama se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << krije staro znanje, koje (jer je staro i bajato) ne mora zanimati nove generacije. Zašto bi današnja mladost bila opterećena npr. Ajhmanom, Mengeleom i plejadom drugih zlikovaca? Šta momcima govore imena Gebelsa, Geringa, Himlera, Jodla, Kajtela, Ribentropa i družine sa nirnberškog suda?
Uskoro će se o Hitleru i Staljinu razmišljati i govoriti kao što se već poodavno govori o Timurlenku i Napoleonu, bez srdžbe i bijesa. Možda će, uostalom, neka nova „Bolonja" u potpunosti izbaciti iz budućih škola nastavu istorije i svakog drugog humanističkog obrazovanja. Zašto bi nepotrebna opterećenja daleke i mračne prošlosti morila mozak novog čovjeka, okrenutog ružičastoj budućnosti i probitačnijim stvarima? Uostalom, sve se to može vidjeti na televiziji, na njenom istorijskom kanalu gdje povremeno prikazuju čak i dinosauruse.
Naša je balkanska (da ne kažemo ex-jugoslavenska) situacija opet specifična. Ovdašnji srednjoškolci već (većina) ne znaju za Ptuj ni za Prilep, a ni za Ogulin ili Opuzen. Naravno, danas više ne postoje ni realni razlozi, koji bi ih tjerali da ponešto sa/znaju o tim dalekim tuđim varošima.
Apsurd sadašnjeg stanja se i krije u činjenici da se navodno približavanje Evropi, tj. širenje horizonta znanja i interesa, podudara sa procesom intenzivne redukcije klasičnih vrednota na javnoj sceni i u društvu uopšte, sa prodorom prostote i primitivizma svake vrste.
