Izvor: Southeast European Times, 06.Maj.2013, 18:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bivše SFRJ republike u borbi protiv ekstremizma na sportskim terenima

Jača međudržavna saradnja, širi domet informacija iz oblasti kulture i poruke koje prenose sportisti mogu da povećaju uticaj na mlađe generacije.

06/05/2013

Ivana Jovanović za Southeast European Times iz Beograda -- 6.5.2013.

Organizacije, klubovi i zvaničnici širom regiona bore se protiv nacionalističkog ekstremizma među navijačima jačanjem svesti o opasnoj vezi između ekstremističkih ideologija i sporta.

I dok su ratovi iz 90-ih >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << prošlost za države bivše SFRJ, nacionalizam iz tih ratova još živi u društvima na Balkanu, pokazujući se na sportskim dešavanjima, a posebno na fudbalskim utakmicama, gde ga praktikuju navijači.

„Rasizam, nacionalizam i diskriminacija su danas pitanja koja opterećuju fudbal na prostoru bivše Jugoslavije. Nije bilo tako kada smo pokrenuli našu inicijativu pre desetak godina. Bio je običaj da se zatvaraju oči na problem rasizma u fudbalu“, kaže zaSETimesMajkl Fanizadeh, vođa projekta pri Bečkom institutu za međunarodni dijalog i saradnju.

„Danas fudbalski savezi u regionu ozbiljno shvataju problem rasizma i nacionalizma i neki klubovi su veoma aktivni u tom domenu“, kaže on.

U oktobru, krovna organizacija Fudbal za jednakost sarađivala je sa grupama iz regiona na organizaciji događaja sa ciljem zaustavljanja rasizma.

U Bosni i Hercegovini, ta organizacija sarađivala je sa Sportskom asocijacijom grada Mostara i Alpe Adrija projektom za Balkan na pokroviteljstvu aktivnosti na utakmici između FK Veleža iz Mostara i NK Travnika.

Igrači oba tima, sudije i navijači nosili su crvene kartone na kojima je pisalo „Dajte crveni karton rasizmu i nacionalizmu“. Timovi su ušli na teren noseći transparent na kome je pisalo „Stop diskriminaciji“.

Aleksander Rakovic, lider projekata Bečkog instituta za međunarodni dijalog i saradnju na području bivše Jugoslavije, primećuje razliku između sportista i navijača koji su odrasli tokom ratnih godina i onih koji su sazrevali posle ratova.

„Ratne generacije bile su izolovane i nisu imale priliku da vide kako se u ostatku sveta, ili makar u Evropi, navija za svoj tim, što je ključna stvar za mlađe generacije“, kaže Rakovic zaSETimes. „Istinski verujem da za petnaestak godina neće biti onih koji na sportska dešavanja idu zbog nacionalizma. Naš cilj u narednih petnaest godina je da utakmice budu takve da na njih neće dolaziti grupe koje će širiti šovinizam.“

Rakovic kaže da institut ima uspešnu komunikaciju sa mladim sportistima, ali da je teško izvršiti direktan uticaj na navijače, „jer imaju sopstveni izolovani svet i pravila po kojima žive“.

Hrvatski navijači proslavili su pobedu protiv Srbije u kvalifikacionoj utakmici za svetsko prvenstvo 22. marta u Zagrebu. [AFP]

Sportski komentator iz Srbije Milojko Pantić kaže da se države moraju izboriti protiv huliganizma među navijačima.

„Potrebno je napraviti spisak huligana koji prave incidente i zabraniti im pristup utakmicama i to se lako da uraditi. Puno je uspešnih primera u inostranstvu, kao, na primer, u Engleskoj“, kaže Pantić zaSETimes.

Među projektima Bečkog instituta za međunarodni dijalog i saradnju su regionalni omladinski fudbalski turniri i radionice na kojima se uspostavlja pozitivna interakcija i razmena ideja o tome kako da se na najbolji način prebrodi nacionalizam i netolerancija. Te aktivnosti održavaju se u saradnji sa nacionalnim fudbalskim savezima.

„Najveća korist za učesnike je interakcija između ljudi iz različitih zemalja i drugačijih kulturnih sredina“, kaže Fanizadeh. „Ta interakcija omogućava razmenu najboljih praksi, partnerstava, uspostavljanje prijateljskih veza, umrežavanje, saradnju i učešće u daljim dešavanjima i aktivnostima u sklopu borbe protiv nacionalizma i diskriminacije. Uz to, kroz lične kontakte i upoznavanje dolazi do ublažavanja stereotipa.“

Nenad Vukosavljević iz Centra za nenasilnu akciju, nevladinu organizaciju iz Beograda i Sarajeva, kaže da ponašanje sportista ima presudan uticaj na mlade i njihov sistem vrednosti.

„Sport i sportisti posebno uživaju veliki ugled u društvu i za mnoge mlade ljude oni predstavljaju neki ideal i mogu imati veliki uticaj na njih, kako pozitivan, tako i negativan. U tom smislu, kada je reč o nedavnoj utakmici u Hrvatskoj, bilo je dobro što su igrači igrali fer, ali nije bilo dobro to što se nisu javno ogradili od ekstremista koji su uzvikivali ono što su uzvikivali“, kaže Vukosavljević zaSETimes.

Bivši bokserski šampion Nenad Borovčanin, danas državni sekretar u Ministarstvu za omladinu i sport Srbije, kaže zaSETimesda sportisti mogu da pomognu borbu protiv ekstremizma i nasilja na sportskim borilištima svojim ponašanjem u javnosti i šaljući poruku navijačima da bi trebalo da poštuju protivnika, navijajući istovremeno za svoj tim.

Borovčanin kaže da je ministarstvo pokrenulo kampanju „Fer-plej je pobeda“, koja je okupila poznate sportske ličnosti koje će podučavati decu o fer-pleju.

„U okviru naše inicijative, ova godina proglašena je godinom tolerancije u sportu. Takođe, Vlada Srbije formirala je Nacionalni savet za borbu protiv nasilja u sportu, koji radi na izradi nacrta plana protiv nasilja“, kaže Borovčanin.

Bogdana Opačić, istraživač Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka Republike Srbije, kaže da se mentalni sklop mladih može promeniti samo boljim pristupom kulturi, što bi se moglo uraditi kroz obrazovni sistem.

Bivši bokserski šampion Nenad Borovčanin, danas državni sekretar u Ministarstvu za omladinu i sport Srbije, kaže da sportisti mogu da budu primer ponašanja navijačima. [Facebook.com/Nenad-Borovčanin]

„Prema nedavnim istraživanjima koja smo radili, učenici završnih godina srednjih škola u Srbiji vide sebe kao patriote, tj. pozitivne nacionaliste koji vole svoj narod i poštuju druge. Najveću netoleranciju osećaju prema Albancima, Romima i Hrvatima. Najveći otpor imaju prema mogućnosti da osobe drugih nacionalnosti zauzmu vodeće položaju u državi ili žive za stalno u zemlji“, kaže Opačić zaSETimes.

Kvalifikaciona utakmica za Svetsko prvenstvo u fudbalu između Hrvatske i Srbije, koja je održana 22. marta u Zagrebu, bila je prvi meč dve reprezentacije još od 1999. Protekla je gotovo bez incidenta, što je bio znak obostranog slabljenja nacionalizma. Bilo je nacionalističkih uzvika od strane navijača, ali nije bilo nasilja, a na terenu je dominirao fer-plej.

I dok je nasilje za vreme utakmice predupređeno merama obezbeđenja, deo publike na kratko je uzvikivao „Ubij Srbina“.

„Neprihvatljivo je da bilo ko poziva na ubijanje i da na to nema reakcije“, kaže Vukosavljević. „Imali smo sličnu situaciju u Beogradu pre nekoliko godina, kada su igrale BiH i Srbija, kada je na transparentima u publici pisalo „Nož, žica, Srebrenica“. Sportska borilišta jednostavno odslikavaju način razmišljanja jedne male grupe, pa čak i dobrog dela stanovništva.

Siniša Tatalović, profesor političkih nauka koji predaje u Beogradu, Zagrebu i Podgorici, kaže zaSETimesda, posle utakmice između Srbije i Hrvatske, ima razloga za optimizam.

„Bilo je nedoličnih poruka u publici“, kaže Tatalović. „Ipak, ako uporedimo to sa nekim drugim utakmicama sa ekipama iz Hrvatske, možemo da primetimo da je bilo čak imanje ekstremističkih poruka nego na mečevima protiv timova iz drugih zemalja, što ohrabruje... Važan pozitivan znak je i ponašanje sportista.“

Tatalović dodaje da je bolja saradnja među zemljama rešenje za smanjenje ekstremizma. Taj proces, kaže on, kreće od političara, dok među građanima ide sporije.

„Ekstremizam se povukao i obično bi se javljao kada bi bio potreban političarima, posebno u vreme predizbornih kampanja“, kaže Tatalović. „Međutim, javnost, mediji i političke elite trebalo bi da budu svesni opasnosti nacionalizma i trebalo bi da delaju preventivno, radeći na jačanju političke kulture koja sadrži nacionalnu i versku toleranciju, ali i da osude svaki pokušaj širenja nacionalističkih strasti, jer nacionalizam uvek rađa nacionalizam.“

Šta je potrebno uraditi da se smanje ekstremizam ili nacionalistički ispadi na sportskim događajima? Podelite s nama vaše stavove u komentarima.

Nastavak na Southeast European Times...