Izvor: B92, 07.Jul.2023, 20:11
Bitlsi: Izložba ranije neobjavljenih fotografija Pola Makartnija
Nakon najave "poslednjeg snimka Bitlsa“, otkrivene su fotografije iz lične arhive koje beleže izuzetan period viđen očima jednog od protagonista burnih dešavanja.
Tokom šezdesetih godina prošlog veka buknula je omladinska kultura, iznedrivši pop muziku, kratke suknje i raspomamljene fanove.
U odnosu na druge svedoke, jedan je bio u epicentru tih dešavanja.
"Odjednom je ogromna pažnja bila usmerena ka nama, stvarajući sliku koju ću pamtiti do kraja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << života", priseća se on.
Ser Pol Makartni je često bio središnja figura nekih od najkarakterističnijih slika tog perioda, pošto je bitlmanija pokorila Britaniju i svet.
Pogledajte video: Muzika, film i Bitlsi: Novi dokumentarac i novi pogled na legendarni britanski bend
Za Makartnija su Sjedinjene Države bile sinonim za uspeh.
"Sve što smo slušali je došlo iz Amerike", piše on, opisujući američku turneju kao "veliki trenutak" i "veliku nagradu".
Očekivanja članova benda su bila u mnogome ispunjena.
Njihov nastup u emisiji Eda Salivana 9. februara 1963. videlo je 73 miliona ljudi, a Makartni je potpuno uronio u američku kulturu - fotografisao je nebodere i njujorška blještava svetla, i prvi put je otišao u "drive-in" bioskop.
Nakon jednobojnih snežnih scena Vašingtona, osunčani Majami zrači toplinom, jer Makartni pušta da boje dođu do punog izraza, pa tako vidimo jarko zelene palme, plavetnilo neba i šljašteće žute kupaće kostime.
"Zemlja čuda" - tako je slavni muzičar opisao Majami, grad koji je za momke iz benda bio tropski raj u kom su doživeli provod za pamćenje, vozikajući se okolo u iznajmljenim kabrioletima marke "MG" i opuštajući se kraj privatnog bazena.
Međutim, Amerika je pokazivala i drugačije lice.
Dvadeset drugog novembra 1963, nekoliko meseci pre dolaska Bitlsa u tu zemlju (7. februar 1964), ubijen je Kenedi, i pištolj za pojasom policijskog poručnika u krupnom planu ukazuje na to da je Makartni bio uznemiren.
"Prvi put u životu", napisao je, "video sam tako nešto."
Članove benda je zaprepastila rasna nejednakost i pružili su podršku velikim promenama kada su odbili da sviraju u salama koje na ulazu sprovode segregaciju publike.
"Bitlsi nisu bili prvi belački bend koji je istupao protiv rasne segregacije, ali popularnost drugih izvođača bila je značajno manja od njihove", rekla je istoričarka Džil Lepor, autorka uvoda za "1964: Oči oluje", za BBC kulturu.
Fotografi imaju značajnu istorijsku zaslugu.
Oni dokumentuju ključne političke trenutke, podstaknute, kaže Lepor, "daleko svrsishodnijim duhom pobune".
Dogodile su se "velike strukturalne promene", kaže ona, ukazujući na kraj regrutacije u Britaniji i spuštanje starosne granice za glasanje u americi na 18 godina.
U Americi je izglasan Zakon o građanskim pravima, a kolonije širom sveta su počele da stiču nezavisnost; pojava kontraceptivnih pilula se podudarila sa prvim merama za uspostavljanje jednakosti polova na tržištu rada.
"Novinari su neprestano od njih tražili da daju smisao onome što se u tom trenutku dešavalo u svetu i svim promenama koje su se dešavale. Bilo je uživanje gledati kako su odbijali da učestvuju u tome", kaže Lepor.
"U jednom trenutku, tokom boravka u Vašingtonu, novinar ih je pitao: 'Šta mislite - koje mesto će Bitlsi zauzimati u istoriji Zapadne kulture?', a Pol je odgovorio: 'Sigurno se šalite.' Prelepo je to nepoštovanje."
Međutim, Makartni je veoma cenio fotografe i njihovu profesiju.
"Često sam ih slikao, ali ne iz osvete, već zato što su to bili interesantni ljudi", napisao je.
Bend je odabrao izuzetne fotografe da ga prate na turnejama.
Heri Benson, Dezo Hofman i Robert Frimen - svi su se našli na njegovim fotografijama, a kada su bili iza kamere, Makartni bi posmatrao kako rade, trudeći se da što više nauči.
Slike predstavljene na izložbi "Oči oluje" snimljene su 35-milimetarskim "Pentax" aparatom, i obuhvataju moderne otiske negativa, kao i uvećane slike preuzete sa kontaktnih listova.
Na nekolicini se nalaze i krstići koje je Makartni ispisao dermatografom, označivši svoje omiljene snimke.
Pojedine fotografije su zamućene, poput nasmejanog Ringa Stara ili autoportreta u ogledalu. Ponekad je to namerno urađeno, a ponekad se prosto tako desilo usled žurbe. "Sve se odvijalo veoma brzo i sve što si mogao da uradiš jeste da brzo škljocneš!", napisao je.
Makartni je bio fotograf-amater, ali njegov talenat je neporeciv.
"Ne samo da je usvajao inovacije iz oblasti foto-žurnalizma... na primer, Kartije-Bresonovu ideju o hvatanju ključnog trenutka, već se trudio i da kadrira, tragajući za zanimljivim uglovima," kaže Brodli, koji je pomogao da se od 1.000 fotografija izdvoji grupa pogodna za izložbu.
"On razume šta čini jedan portret dobrim, veoma dobro smešta figuru u prostor i zanimaju ga arhitektura i pravljenje zanimljivih perspektiva."
Kad bi povremeno prepustio kameru nekom drugom - menadžeru, roudiju ili kolegi iz benda - na fotografijama bi se pojavio on, Makartni, dok svira na bini ili pozira za fotoreportere, prepoznatljivog setnog pogleda koji proviruje pod šiškama karakteristične "metla" frizure.
"Bili smo šaljivdžije, međusobno smo se zadirkivali, šta god radili i gde god išli. Mislim da moje fotografije to pokazuju", piše Makartni u završnom poglavlju njegove knjige.
"Ono što nam se desilo se ne može rečima opisati, ali zamislite da su vam se ispunili svi snovi i bićete najbliže tom osećaju."
Pogledajte video: Bestbit: "Poruka Džona Lenona je danas još snažnija"
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
.jpg)
