Izvor: Politika, 24.Nov.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bitka za budžet
Oko budžeta za 2010. generalno nema spora, ali je veliko nadvlačenje za koju milijardu i koju nadležnost više. – U čijoj će kasi biti pare za Koridor 10?
Budžet još nije gotov, biće koliko danas ili sutra, ali u vladi nema sporenja oko ovog dokumenta, tvrdili su juče u Nemanjinoj 11.
Generalno gledano, tvrdnja je sasvim istinita. Jer je budžetski okvir dogovoren sa Međunarodnim monetarnim fondom i on se, ako vladini zvaničnici hoće da bord MMF-a u decembru >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i zvanično zaključi reviziju – ne može probiti. Prema poslednjim informacijama koje je ministarka Dragutinović iznela na konferenciji za novinare, u prisustvu šefa misije MMF-a Albert Jegera, u dogovoreni ram se mora upakovati 656 milijardi dinara prihoda, ne više od 760 milijardi dinara rashoda i odgovor kako će se pokriti 104–105 milijardi dinara deficita.
Zašto onda budžet kasni, kada je sve, ili gotovo sve, poznato, kad je ostao samo onaj zanatski deo posla? Zato što pojedinačno gledano ona tvrdnja s početka teksta nije baš najtačnija.
Muke i natezanja do poslednjeg daha su, kao i prethodnih godina, i ove jeseni na relaciji Ministarstvo finansija – budžetski korisnici. Jer, kao i svake godine, na budžetu se lome i političke i resorske i lične ambicije, a na Ministarstvu finansija je da te želje svede u zadate okvire. A želje su u odnosu na limite utvrđene još u junu za svakog budžetskog korisnika pojedinačno, u dokumentu pod nazivom Memorandum o budžetu i fiskalnoj politici za 2010. sa projekcijama za naredne dve godine (potom su za neke dodatno uvećane ukupno za oko 30 milijardi), bile veće za čak 130 milijardi dinara. Ili, slikovitije rečeno, da su sve želje uslišene – ukupan deficit srpske javne potrošnje u narednoj godini bio bi dvostruko veći.
Od odlaska MMF-a traje borba da se vrate u zadate okvire oni koji su u svojim predlozima pojedinačnih budžeta prosleđenim Ministarstvu finansija prekoračili limite. I to je, zapravo, i glavni razlog, kako saznajemo, odlaganja najavljenih rokova za predaju nacrta budžeta vladi na razmatranje i utvrđivanje predloga.
Uz ova uobičajena nadmetanja za koju milijardu više na računima pojedinačnih budžetskih korisnika, ove godine, ma koliko to njeni akteri poricali, bije se i tiha bitka oko najvećeg vladinog projekta u narednih nekoliko godina. Nadvlačenje oko toga pod čijom će kapom i formalno i praktično biti sredstva za izgradnju Koridora 10, da li će taj novac nositi i markicu Nacionalnog investicionog plana ili će biti direktno pod patronatom Ministarstva za infrastrukturu.
U Ministarstvu za nacionalni investicioni plan, s ministarkom Vericom Kalanović na čelu, mada to ne kažu tako direktno, kao u onoj reklami, izgleda da ništa „ne bi dirali”.
Samo objašnjavaju kako se to do sada upravljalo izgradnjom i sredstvima namenjenim Koridoru 10:
„Koridor 10 ima nekoliko nivoa upravljanja. Nacionalni savet za infrastrukturu je strateško i savetodavno telo, a na njegovom čelu je predsednik Srbije Boris Tadić. Za realizaciju Koridora 10 u operativnom smislu su nadležna tri ministarstva. Ministarstvo za NIP se bavi kontrolom utrošenog novca iz budžeta za izvedene radove i kontrolom preduzeća Koridor 10. Ministarstvo za infrastrukturu je nadležno za praćenje izvođenje radova, a Ministarstvo za prostorno planiranje za prostorne planove i eksproprijaciju zemljišta.”
Pretvore li se aktivnosti u novac, to bi u pomenutom objašnjenju izgledalo ovako:
„Sredstva za izgradnju Koridora 10 u 2009. godini iznosila su 2,2 milijarde dinara. I to su bila sredstva NIP-a koja se nalaze na razdelu Ministarstva infrastrukture. Proces plaćanja bio je sledeći: izvođač radova ispostavi situaciju, stručni nadzor potpiše i overi, preduzeće Koridor 10 proveri i parafira, potom svoj potpis stavi ministar za infrastrukturu, a posle njega ministar za NIP. I nalog za plaćanje tek tada ide u trezor.”
A kad je reč o kreditu Svetske banke – o 275 miliona evra, odobrenih, ratifikovanih i efektivnih a još ne povučenih, plaćanje bi se, kažu, obavljalo tako što bi „izvođač radova ispostavio situaciju, stručni nadzor potpisao i overio, preduzeće Koridor 10 proverilo i potpisalo” (a ono je prema prethodnom objašnjenju pod kontrolom Ministarstva za NIP, primedba autora), „a Svetska banka bi direktno uplatila sredstva izvođaču”.
Čini se manje komplikovano nego procedura za korišćenje budžetskog novca.
A šta kaže na sve ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić.
Za početak tvrdi da spora nema i da bi sledeće godine u budžetu za Koridor 10 trebalo da bude odvojeno 10 milijardi dinara za severni krak i šest milijardi za eksproprijaciju na celoj trasi koridora i da će taj novac stajati na računu vlade, odnosno trezora.
Međutim, na naše insistiranje da bi taj novac morao da se u budžetu vodi na nekom ministarstvu, izgovara rečenicu koja otkriva i suštinu njegovog stava:
„Logično je da svim novcem koji je namenjen saobraćajnoj infrastrukturi raspolaže i da je za njegovo korišćenje odgovorno Ministarstvo za infrastrukturu. Sve ostalo je besmisleno.”
Ako to bude logično, ne samo za ministra Mrkonjića, već i za druge članove vlade, od 2010, logično zaključujemo, budžetska sredstva za Koridor 10 neće se smatrati delom Nacionalnog investicionog plana, biće na računu i njime će raspolagati Ministarstvo za infrastrukturu, bez procedure više koja podrazumeva i potpis ministarke za Nacionalni investicioni plan. I još nešto, nimalo zanemarljivo, preduzeće za izgradnju Koridora 10 u tom slučaju bilo bi pod kontrolom Ministarstva za infrastrukturu, a ne Ministarstva za nacionalni investicioni plan. A to podrazumeva i kontrolu i nad korišćenjem kredita Svetske banke. Jer preduzeće za izgradnju Koridora 10, prema opisanoj proceduri, poslednje proverava i potpisuje naloge za radove koji će se finansirati iz kredita Svetske banke.
Ovoga puta ne bi se baš moglo reći – mnogo buke ni oko čega.
Vesna Jeličić
[objavljeno: 25/11/2009]
