Izvor: B92, 25.Nov.2019, 14:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bitka na Neretvi: 50 godina od filma koji je doveo Holivud u SFRJ

Nakon 50 godina Neretva je ponovo aktuelna, ali i debata da li je reč o filmskom spektaklu ili pukoj komunističkoj propagandi.

U novembru 1969. godine u Sarajevo je stigla jedna od najlepših žena sveta - Sofija Loren.

Tu je bio i nesvrstani prijatelj Omar Šarif, zvezda filmova Lorens od Arabije i Doktor Živago, kao i Bata Živojinović, Boris Dvornik, Milena Dravić, Ljubiša Samardžić...

Naravno, ništa nije moglo da prođe bez >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << druga Tita i njegove supruge Jovanke.

Fotoaparati su škljocali, novinari se gurali i trčkarali, a sarajevska Skenderija je - barem nakratko - dobila holivudsko ruho.

Jer nije svakog dana premijera domaćeg filma u kojem glume holivudske zvezde Orson Vels i Jul Briner, a za koji je plakat uradio niko drugi do Pablo Pikaso.

Mila Turajlić, autorka dokumentarnog filma Sinema komunisto, o filmovima iz doba SFRJ, kaže da je Neretva značajna za jugoslovensku kinematografiju, ali i produkcijski i politički.

Međutim, kako kaže, prvi značaj se često zaboravlja.

"Bilo je još produkciono velikih filmova, ali oni nisu imali te umetničke kvalitete i nekako je Bulajićev film nefer smešten u istu kategoriju", kaže Turajlić, dodajući da je Neretva "pravljena da bude spomenik".

"Ljudi ga doživljavaju samo kao propagandni film, a Neretva to nije", ističe ona.

Kako navodi, trajna popularnost je dokaz da je reč o "veoma, veoma ozbiljnom ratnom filmu".

Partizanska i ratna tematika je dominirala jugoslovenskim filmom.

Pored Neretve, u bioskope su tokom tih nekoliko decenija stigli i Kozara, Sutjeska, Boško Buha, Užička republika, Most, Partizanska eskadrila, Valter brani Sarajevo...

Janković kaže da je Neretva komercijalni vrhunac Crvenog talasa i "režimsko delo par ekselans".

"Svakako da su najemotivnije scene kada svi pevaju Padaj silo i nepravdo ili poslednji kadar kada Bata Živojinović korača sredinom kadra, a oko njega su ranjenici i narod.

"Istorijske činjenice su izmenjene do apsurda, ali film nikada nije i ne treba da bude istina. U tom smislu, ovo je zavodljiv i sentimentalan film, ogroman u svakom smislu.

"Entuzijazam i uložen novac je basnoslovan, a Bulajićevo umeće će svakako nadigrati i objektivno skuplji nastavak Sutjeska sa Ričardom Bartonom u ulozi Tita".

Pandan Crvenom talasu bio je Crni talas, čiji su autori - Petrović, Makevejev, Pavlović, Žilnik i drugi - okarakterisani kao kritičari komunističkog društva.

Stojanović o filmovima i politici

Svi u Srbiji volimo Džona Forda, a on je bio miljenik svih američkih predsednika i to nikome nije smetalo. Ford je bio protežiran reditelj.

Danas se svi dive Leni Rifenštal, a ona je direktno koketirala sa nacizmom, dok je Andrej Rubljov - najveći ruski film svih vremena - nastao tako što je Leonid Brežnjev ličnim ukazom potpisao nalog da se Tarkovskom da novac za realizaciju filma.

Da li to treba da znači da je Rubljov prljav film? Pa to je smešno.

U tom smislu mislim da je prokletstvo Neretve što je od starta obeležen kao režimski i podanički film.

Neretva je pre svega pismen film, sve greške i mane su vrlo uočljive i svi prigovori treba da budu filmski. Pa je l' se bavimo filmom ili pozadinom njegovog nastanka?

Zbog toga me veoma iritira kad neko diskvalifikuje film sa stanovišta bilo čega drugog što nije jezik filma.

Neretva je mnogo bolji film nego glas koji je o njemu ostao - ima nekoliko fantastičnih scena, film je koji donosi katarzičnost, ima etiku, neguje borbeni duh, istorijsku empatiju, ima mnogo da ponudi ako nismo politički ostrašćeni i jednoumni.

Ima i brojne mane sa montažom i naracijom, da je kraći i svedeniji bio bi bolji, psihološka neodrživost likova je više nego očigledna, padovi u ritmu su veoma prisutni.

Mene ta vrsta analiza zanima - da neko filmskim jezikom pokaže šta je dobro ili loše, a da li je film stvorio Tito ili Latinka Perović, mene to uopšte ne zanima.

Povodom 50 godina od premijere u Kulturnom centru Beograda organizovana je izložba o filmu.

Autorka izložbe Maja Medić kaže za BBC da se izložba sastoji iz fotografija Jugoslovenske kinoteke, arhive Tanjuga i Borbe, uz video materijal Filmskih novosti.

"Postoje tri vrste fotografija - krupni kadrovi glumaca iz filma, fotografije iza scene na kojima se vidi rad reditelja, priprema pred kadar i slično. Treći su totali i moj pokušaj da se vidi velelepnost i brojčanost statista, kojih je bilo najviše ikada na ovim prostorima", kaže ona.

Kako navodi, tu je i replika čuvenog plakata Pabla Pikasa koju je on radio za englesku verziju filma.

Izložba će trajati do februara 2020. godine.

Od premijere je prošlo 50 godina, a na internetu se mogu naći tekstovi koji Neretvu svrstavaju u, na primer, deset najvećih ratnih filmova ikada. Opravdano?

"U evropskoj filmskoj tradiciji apsolutno", kaže Stojanović.

"Uz par ruskih, dva do tri Nemačka, nekoliko britanskih, apsolutno. To kategorički tvrdim. Ima svetski standard i u konceptu, a bogami i u izvedbi. Prvi sam spreman da uputim mnoštvo prigovora koji su filmski, ali i da kleknem i poklonim se njegovim filmskim vrednostima".

Janković dodaje da nije u 10 najboljih ratnih filmova, ali da svakako jeste među 50.

Da li to znači da je Neretva ostarila kako treba? Turajlić kaže - stari sve bolje sa godinama.

"Nekako je njena sudbina pratila sudbinu zemlje - raspadom Jugoslavije i potpunom negacijom komunističke prošlosti taj film je potpuno zanemaren i zapostavljen, gotovo osuđen", smatra ona.

"Ipak, imam osećaj da se situacija promenila i da barem deo javnosti danas vrednuje taj film".

Janković ističe da u vreme kada je Neretva snimljena "niko normalan nije razmišljao ni o roku trajanja Broza, a kamoli Jugoslavije".

Zbog toga je, kako kaže, Bitka na Neretvi bila Zeitgeist - pojam koji u sociologiji i filozofiji označava ukus karakteran za neko vreme ili područje - u najboljem smislu.

"Dosta partizanskih filmova veoma loše stari, ali ovaj film ima očigledno plemenitu plesan nekog dobrog buđavog sira, pa postoji veliko poštovanje kada ga gledamo posle pola veka i svakakvih događanja u međuvremenu", kaže Janković.

Turajlić dodaje da Neretvu danas otkriva potpuno nova generacija.

A kako je oni gledaju - kao propagandu ili spektakl? I da li će uopšte moći da je gledaju bez ideoloških i političkih podela?

"Bilo bi mi žao ako bi se to dogodilo i ako bi Neretvu sveli na običnu pucačinu između dobrih i loših... Vrednost filma se onda gubi", ističe Turajlić.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...