Izvor: Politika, 26.Dec.2013, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biti loš
Do sada sam mnogo puta sreo Voltera Vajta van TV ekrana. Puna ih je Srbija
Pitanje glasi: da li se rađamo dobri ili takvi postajemo? Može i obrnuto: da li su loši ljudi takvi od rođenja? Postoji li neki genetski kod koji nam predodređuje kakvi ljudi ćemo biti? Da li su veliki zločinci poput Hitlera, Nerona ili Čarlsa Mensona to postali tokom života ili je zlo u njima iskonsko? Da li je dobrota koja je prosto isijavala iz ljudi poput majke Tereze i patrijarha Pavla nešto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za šta su bili predodređeni? Da li se heroji poput Srđana Aleksića rađaju ili ih, kao u njegovom slučaju, određuje jedan trenutak, jedna odluka u životu?
Postoji latinska sentenca koja kaže: „Corruptio optimi cuiusque pessima.”
Uvek se nađem na muci kada treba ispravno da prevedem neku mudrost starih Latina, kao da su namerno pisane da budu dvosmislene. Ova sentenca se najčešće prevodi kao: „Kad se dobar čovek pokvari – postaje najgori.” Mada bi prevod mogao da bude i „Pokvarenost najboljih je najgora stvar.” Da li je zaista tako?
Nedavno se završila sa emitovanjem TV serija „Breaking Bad”, koja je kod nas prevedena kao „Čista hemija” jer je njen glavni junak profesor hemije koji, kada sazna da se nalazi u terminalnoj fazi raka pluća, odlučuje da pređe na drugu stranu zakona i počne da proizvodi kristal met. Serija je oborila mnoge rekorde gledanosti, uzela silne nagrade i, poput „Sopranovih”, redefinisala pojam serijskog programa na televiziji i postala pop-kulturni fenomen. Njen glavni junak, profesor Volter Vajt (u sjajnom tumačenju Brajana Krenstona) smušeni je profesor hemije koji radi dva posla ne bi li prehranio porodicu, trudnu ženu i sina poluinvalida. Njegov život sačinjen je od kompromisa i poniženja, nekada perspektivni naučnik, sada je luzer koji drugima služi kao otirač. Nema više ambicija, nema snova, nema ni nade ni prava na nadu, što bi rekao Andrić, samo borba za golu egzistenciju.
Zvuči poznato, zar ne?
I u celoj toj muci, profesor Vajt odjednom pukne i odluči da učini nešto sa onim što mu je ostalo od života. Taj proces nije revolucija već evolucija, njegov prelazak na tamnu stranu sile je lagan, spor, ali neumoljiv... I tako je možda bilo i sa drugima. Malo-pomalo, čovek odbacuje moralne norme kojima se rukovodio tokom života kao iznošenu odeću. I kada konačno ostane potpuno go, on se suočava sa suštinskim stvarima u životu.
Ne sviđa mi se prevod naslova serije. „Čista hemija”. Mislim da je adekvatniji prevod – „Biti loš”.
Šta treba da se dogodi čoveku da odluči da pređe na drugu stranu?
Do sada sam mnogo puta sreo Voltera Vajta van TV ekrana. Puna ih je Srbija. Srećem ih i danas... Na ulici, u autobusu, u redovima ispred šaltera... Poniženi, izmučeni, ostareli, nevoljeni, nepotrebni, očajni, besni... Svaki od tih ljudi je poput tempirane bombe i samo je pitanje vremena i okolnosti kada će neko od njih da odluči da mu je svega dosta i da jednostavno – postane loš. Naravno, ne morate da počnete da kuvate kristal met, poput Vajta. Možete da krenete s nečim mnogo manjim, da zakinete nekog za sitnu lovu, da pozajmite pa da ne vratite, da zabušavate na poslu, da zaposlite dete preko veze, da se učlanite u političku partiju, da prođete na crveno svetlo... I tako, malo-pomalo, od dobrog čoveka se iskroji loš.
Pitam se kakva bi serija „Breaking Bad” bila da je kojim slučajem snimana u Srbiji?
Profesor gimnazije oboleva od leukemije uzrokovane svakodnevnim stresom, lošom ishranom i osiromašenim uranijumom i počinje da „kuva” ekstazi za svoje đake... Malo-pomalo i on postaje jedan od najvećih narko-bosova u gradu. Stvara svoju ekipu od bivših đaka koji nemaju perspektivu u ovoj i ovakvoj državi, zatim širi ekipu... Pridružuje mu se kolega koga dave krediti, pa stari drug sa studija koji je na birou već deset godina. Onda osnivaju sopstveni gang, dižu priču na viši nivo, kupuju sebi političku stranku po izboru i par novih džipova. Finansiraju turbo-folk pevaljke, parlamentarne izbore i perspektivne fudbalere. I uspevaju da nađu svoje mesto u društvu koje je posrnulo i u svetu koji ih je izdao.
Ali, nekako, u celoj toj priči, oni i dalje preispituju sebe...
Biti dobar? Biti loš? Pitanje je sad.
Dejan Stojiljković
objavljeno: 26.12.2013.
