Izvor: Blic, 06.Feb.2011, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biti ja - Seka Sablić
Ovih dana Seki Sablić je u A212 dodeljen Dobričin prsten. Ja sam u ime žirija obrazložio odluku. Nadam se da moje kolege iz žirija neće imati ništa protiv da se deo tog obrazloženja nađe u okviru moje rubrike „Svi moji savremenici“:
„Prvi utisak o Jelisaveti Seki Sablić je da pred sobom imamo ličnost izvan serije, i kad je gledamo iz partera na pozornici i kad se s njom susrećemo u životu. Da li to znači da ona i u životu glumi, ili da onu iz života iznosi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na scenu? Ni jedno ni drugo nije istina o Seki Sablić.
Ona je, kao i svi pravi umetnici, neponovljiva, zapravo neopisiva. Svaka umetnost, pa i gluma, ne bi bila ono što je da je svodiva na reč. Mi smo joj prsten dodelili pre svega zato što osećamo da ga je ona zaslužila. I mi smo se složili bez reči, podigli smo prst, neki članovi žirija već sa Dobričinim prstenom na ruci, kao znak da je ona naš izabranik.
Pokušajmo ipak da obrazložimo nagradu, što je i složeno i jednostavno. Svaki njen stvoren lik, njena i Mirjamkina Anđelka, Nušićeva Gina i Gogoljeva Korobočka, Čehovljeva Sonja i Sofoklova Klitemnestra, Duškova Divna i Keserlingova starica-trovačica iz „Arsenika", kao njena i samo njena Marija Kalas, čak i muški likovi Deda Bore Ćosića u njegovoj „Porodici" ili Bulgakovljev Luj Četrnaesti, ubedljivi su u svoj svojoj raskošnoj raznolikosti i dokazanoj neobičnosti. Doživljavamo ih kao autentična ljudska bića iz današnjeg ili prošlog života, iz piščeve ili njene mašte. Izazivajući njene role u svom sećanju, lako je uočiti da kod naše laueratkinje nema razlike između komičnih i dramskih uloga. Ali ipak naglasimo da je Seka jedna od glumica koja se više nego druge, kod nas i u svetu, snalazi u ulogama komediografa. Nije slučajno da je to u krilu nacije koja od svojih prvih koraka u dramskoj književnosti u XIX veku ima velike komediografe. Nama koji je godinama znamo, pratimo i sa njom drugujemo poznato je da je Jelisaveta umetnik koji misli, koji doživljava svet oko sebe u svoj svojoj savršenoj nesavršenosti. Kad treba, ona ume u životu da reaguje na njene nepotrebne društvene promašaje tokom burnih godina koje je, sa svojom generacijom i sa nama starijima i mlađim, preko glave preturila. Ona nije postala ni profesionalni kritičar društva, ali ni zabavljač koji teši savremenike. Pre bi se reklo da joj i humor odiše svešću o tome da društvo u kom živi ne bi moralo biti baš toliko nesavršeno."
Seka ne bi bila Seka, da sa nekoliko reči nije prevazišla sve što smo mi, njene kolege, rekli o njoj: „Drago mi je da mi je data prilika da razbijem klišee i da stvaram novu azbuku pozorišne umetnost." I dodala: „Divno je bilo danas biti ja. Divno je bilo biti Seka Sablić. Tako bih volela da sam Seka Sablić."
