Izvor: Politika, 06.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Birokratsko etničko čišćenje
Brisanje građana poreklom iz drugih jugoslovenskih republika – svih onih koje je vlast proglasila "nepodobnim", jer nisu 1991. blagovremeno zatražili slovenačko državljanstvo – iz registra stalnog prebivališta dugo je prikrivano, pa šira javnost a ni većina izbrisanih nisu znali šta im se dešava sve dok to nije osudio slovenački Ustavni sud kao "nezakonitu i protivustavnu praksu" i to tek 1999, iako je lokalni Helsinški monitor uz ljubljansku "Mladinu" još 1994. upozorio na patnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << "izbrisanih". Tako se saznalo da je državni vrh Slovenije 26. februara 1992. naredio sprovođenje tajnog administrativnog etničkog čišćenja čime je prema nezvaničnim informacijama oko 80.000, a zvanično 18.305 osoba ostalo bez prebivališta.
"Brisanje" je povlačilo teške posledice – sva lična dokumenta postala su preko noći bezvredan papir koje su državni činovnici oduzimali žrtvama narednih godina, najčešće tokom pokušaja da regulišu neki administrativni posao u opštini ili policiji. Važeći dokumenti uništavani su na licu mesta pred očima žrtava, bez reči objašnjenja, pismene odluke, pravne pouke ili prava na žalbu.
MUP je uprkos osudama pravnih autoriteta odbacivao optužbe o nelegalnosti svojih postupaka. Takva politika je bezbrižno sprovođena relativno dugo zbog pojačane ksenofobije Slovenaca posle osamostaljenja, a na izbrisane nije upozoravao gotovo niko.
Prva je to učinila Tanja Petovar, advokat iz Beograda, koja je u Sloveniji tada vodila organizaciju "Civic link", a pored nje časni izuzetak predstavlja šaka slovenačkih pravnika na čelu sa dr Ljubom Bavconom.
Da brisanje počiva na etničkom principu potvrdio je 1994. u razgovoru za "Mladinu" jedan od rodonačelnika "brisanja" Slavko Debelak, tadašnji podsekretar za upravne poslove u slovenačkom MUP-u. Debelak je objasnio da je policija bila "pred dilemom da li da se oslanja isključivo na pravo, a pravo je relativno i odraz vremena, ili da uzme u obzir i neku vrstu javnog interesa; znate, šta ljudi misle – narod bukvalno prijavi svakog ko se vratio", pri čemu je Debelak aludirao na "narodne neprijatelje" – bivše oficire JNA, čije su porodice ostale u Sloveniji. A pošto je "javni interes" izdignut nad važećim zakonima, MUP nije mogao da se drži prava jer bi time napravio "više štete", opisuje Debelak.
Zakonitost je pretvorena u trabant "javnog interesa", a slovenački MUP u kadiju – kao nekad nemačka policija u Trećem rajhu – sudio je "u skladu sa zdravim narodnim osećanjem", koje je vapilo za proterivanjem "južnjaka", prvo oficira JNA a onda i ostalih "izbrisanih". Za ovakvu politiku odgovornost nose tadašnji predsednik Milan Kučan, tadašnji premijer Lojze Peterle (danas najjači kandidat za Drnovšekovo mesto), ministar odbrane Janez Janša (danas premijer), ministar pravosuđa Ivo Bizjak (potonji ombudsman!) i ministar unutrašnjih poslova Igor Bavčar (sada predsednik uprave Istrabenca) koji je naredio da se "izbrisani", protivno slovenačkom zakonu, izbacuju iz zemlje čak bez pismene odluke suda i prava žalbe, o čemu je depešu slovenačkim policajcima 27. 2. 1992. poslao podsekretar slovenačkog MUP-a Slavko Debelak (nezvanično saznajemo, donedavni savetnik za problematiku državljanstva u Crnoj Gori i na Kosovu). I Pogorevc je napredovao, sada je šef izbornog štaba predsedničkog kandidata Peterlea, a nekadašnja Debelakova desna ruka u poslovima brisanja ljudi Alenka Mesojedec-Prvinšek vodi organizaciju "Marry" u Skoplju.
Od trenutka identifikacije Dragomira, jasno je da je taj Srbin iz Prijedora platio životom opisanu politiku državnog vrha Slovenije. Da cinizam bude veći, problem "izbrisanih" još nije rešen niti nepravde ispravljene jer slovenačka vlada predvođena Janšom sabotira odluku Ustavnog suda da država vrati sva prava "izbrisanima". Slovenija 1. januara 2008. preuzima predsedavanje EU, a na visoko mesto svojih prioriteta postavila je zaštitu ljudskih prava.
[objavljeno: ]
