Izvor: RTS, 10.Sep.2014, 00:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Birokratija "ne vidi" onlajn plaćanje
Već nekoliko godina i u Srbiji je moguće sve račune platiti onlajn – sa računara ili mobilnog telefona, bez odlaska na šalter. Udobnije je i ne plaća se provizija. Međutim, srpska birokratija ne priznaje nove tehnologije, pa svaki dokaz o uplati mora da ima pečat.
Teoretski, umesto da idete u najbližu banku, opštinske takse mogli biste da platite mobilnim telefonom. U praksi – to je pusti san. U opštini Palilula, na primer, neće prihvatiti ni ako im potvrdu da ste >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << platili, pošaljete imejlom ili je odštampate kod kuće.
Kažu da onaj ko je izvršio uplatu preko računara ili mobilnog telefona, mora da ode u matičnu banku i uzme pečat ili drugu overu.
"Kada dođe i dokaže na taj način da je izvršio uplatu, naš radnik može da mu izda traženi dokument", kaže Nenad Đurđević, član Veća opštine Palilula u Beogradu.
Kao razlog za odbijanje onlajn ili štampane potvrde navode to što do sada nisu imali takve slučajeve, ali i strah od falsifikata, mada zakon jasno reguliše tu oblast.
"Ono što postoji u zakonu o dokumentu jeste da ako je dokument izvorno nastao u elektronskom obliku, on se može koristiti dalje u tom obliku", objašnjava Vladan Anastasijević iz Naleda.
Ako je dokument nastao na papiru, važi samo na papiru. U praksi to znači da skenirana odnosno digitalna verzija nekog čeka ili računa, iako na sebi ima snimljen potpis i pečat, nije važeća.
"Osnov svega toga jeste što nije izjednačena upotrebna vrednost elektronskog dokumenta. Uvođenjem toga svi bismo se rasteretili i ubrzali poslovanje, učinili ga efikasnijim i jeftinijim", kaže Anastasijević.
Do tada, zbog neusklađene regulative tesna je arhiva Poštanske štedionice. I digitalni dokumenti moraju da se čuvaju odštampani, jer samo takve sud priznaje. A čuva se sve, od ugovora i penzionih uputnica, do čekova i računa.
"Omogućeni smo kao banka da radimo skeniranje, imamo kvalifikovani elektronski potpis koji to potpisuje tamo negde u pozadini, na serveru, to se ne vidi, i vremenski žig. To su tri stvari koje daju sigurnost i za koje mislim da bi trebalo da prođu i kod suda", kaže Ljiljana Sekulić iz Poštanske štedionice.
Put do sigurnog, ali i opšteprihvaćenog elektronskog poslovanja nije dug, ali se kod nas prelazi puževim hodom. Potrebno je donošenje podzakonskih akata, koji se čekaju još od 2009. kada je donet Zakon o elektronskom dokumentu i promena sudske prakse.
