Izvor: Blic, 29.Nov.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Birokratija koči efikasno poslovanje
Država ni na koji način ne bi trebalo da ometa privredu, već da joj omogući nesmetan rast i razvoj. U toku 2009. godine Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća, u saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku, sprovela je anketu na uzorku od 3.000 malih i srednjih preduzeća i preduzetnika. Rezultati ankete ukazali su na to da su najveći problemi propisi, u smislu njihove brojnosti i neusaglašenosti pratećih normi.
Rešenje tog problema se vidi definitivno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u sprovođenju giljotine propisa. Sveobuhvatna reforma propisa, prema planovima Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, predviđa brisanje jedne trećine od ukupno 7.000 propisa. Cilj ovog projekta, osim uštede vremena, jeste i smanjenje administrativnih troškova poslovanja za 25 odsto, kao i uklanjanje svih komplikovanih birokratskih procedura.
Finansijska podrška države
Kao drugi osnovni problem preduzetnici su naveli nedostatak novčanih sredstava. Ovaj problem u velikoj meri zavisi od poslovne politike komercijalnih banaka, ali prema dosadašnjoj praksi, kreditni uslovi banaka i dalje su nepovoljni za kreditiranje MSPP sektora. Rešenje problema donekle leži u subvencionisanim kreditima za privredu, kao i u povoljnim kreditnim linijama za otpočinjanje sopstvenog biznisa. U toku 2010. godine kroz subvencionisane kredite za privredu i građane odobrena su 118.542 kredita u iznosu od jedne milijarde evra; odobreno je kredita za likvidnost sa valutnom klauzulom 3.061 u iznosu od 269,7 miliona evra, dinarskih kredita za likvidnost 6.607 u iznosu od 461 milion evra, zatim dugoročnih kredita Fonda za razvoj 1.912 u iznosu od 14 miliona dinara, a broj novootvorenih radnih mesta je preko 12.500.
Regionalizacija i decentralizacija
Srbija je zvanično zemlja sa najvećim regionalnim razlikama na Starom kontinentu. To najbolje ilustruje činjenica da je Beograd čak 15 puta razvijeniji u odnosu na pojedine nerazvijene opštine. U Evropi je poželjno da ta razlika ne bude veća od dva puta.
Srbija ne može da napreduje ukoliko sve lokalne samouprave nemaju jednake šanse. Dakle, regionalizacija i decentralizacija Srbije su ključ rešenja problema. Jasno je da to ljudima predstavlja veliku enigmu i njihove kritike su opravdane. Jačanje regiona istovremeno znači i jačanje lokala. Decentralizacija omogućava spuštanje konkretnih odgovornosti na lokalni nivo, a i neprimereno je očekivati da 10 ljudi sprovodi politiku i zastupa interese 170 lokalnih samouprava.
Decentralizacija je usko vezana za regionalizaciju Srbije. Pojam decentralizacije ukazuje na prenošenje moći, prava odlučivanja i drugih nadležnosti, ali i odgovornosti, iz jednog centra na više centara. U političkom sistemu decentralizacija znači prenošenje poslova, nadležnosti i finansija sa centralnog nivoa vlasti, sa države na lokalne vlasti.
Prostije objašnjeno, ukoliko jedna opština raspolaže većim budžetom, moći će da sama radi na poboljšanju, recimo, infrastrukture, a samim tim će privući strane i domaće investitore da ulažu u nju. Nova investicija stvara mogućnost za otvaranje novih radnih mesta. Statistika pokazuje da se u Beograd doseli oko 25.000 ljudi na godišnjem nivou, što znači čitav jedan manji grad poput, na primer, Ivanjice. Zbog toga je jasno da je definitivno rešenje za sprečavanje beogradizacije Srbije jačanje lokalnih samouprava, jer to donosi boljitak za same građane na lokalu i mogućnost ostanka u njihovim matičnim sredinama.
Najboljem 30.000 evra
Stručni žiri pri izboru najboljeg preduzetnika rukovodi se sledećim kriterijumima:
- profitabilnost
- produktivnost
- likvidnost
- izvozni potencijal
- broj novozaposlenih tokom 2010. godine
- asortiman novoplasiranih proizvoda
- uvođenje tehnoloških inovacija
- orijentacija ka zaštiti okoline
- doprinos lokalnoj zajednici
Članovi žirija
- Božidar Laganin direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), predsednik žirija
- Đankarlo Miranda zamenik predsednika IO „Banke Inteze"
- Dejan Jovanović Nacionalna služba za zapošljavanje
- Goran Džafić Ministarstvo ekonomije
- SvetozaR Babić Privredna komora Srbije
- Vojislav Tufegdžić „Blic"
