Izvor: Blic, 28.Maj.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Birokratija gora od kancerogene bolesti
Vršac - Najteži bolesnici iz Vršca i Bele Crkve, u pokušaju da se izbore sa raznim oblicima raka svakog radnog dana kombijem putuju 160 kilometara u jednom smeru do Sremske Kamenice, iako teritorijalno pripadaju svega 90 kilometara udaljenom Beogradu. Udruženje žena operisanih od karcinoma dojke „Živeti kao nekada" samo je jedno od mnogih koje ne prihvata opravdanje da je država siromašna, pogotovo kada poslanici sebi planiraju mesečna primanja od 2.400 evra.
Doktorka >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Mirjana Nenadov, radiolog u vršačkoj bolnici, predsednica Izvršnog odbora Udruženja žena operisanih od karcinoma dojke koja je i sama operisana i bori se sa ovom bolešću, ispred 500 članica i brojnih drugih udruženja bolesnih od karcinoma, kaže da nikakvi izgovori za dodatno mučenje teških bolesnika nemaju uporište u zdravom razumu.
- Naše članice, pored toga što moraju da se nose sa opakom bolešću, putuju 160 kilometara do Instituta u Kamenici na zračenje i hemoterapiju, a potom, iscrpljene, još toliko do kuće. I nisu jedine, bolesnih od kancera u Vršcu, Beloj Crkvi i Plandištu ima mnogo. Naše mišljenje i zahteve dele i druga udruženja. Osećamo se kažnjeno, a izgovori da država nema novca da bolesnim ljudima omogući najbolje uslove za lečenje jednostavno nisu prihvatljivi - kaže dr Nenadov. Ona dodaje da je njihovo udruženje povezano sa pančevačkim, kao i da u Pančevu ima osam onkologa.
- Pre 15 godina jednom mesečno dolazio je onkolog iz Beograda, ali bilo je daleko manje obolelih. Zašto dva pančevačka onkologa ne bi par puta nedeljno dolazila kod nas, jer Vršac administrativno pripada tom sedištu okruga. Tražimo da se olakša pacijentima, jer kada odete na bilo koji konzilijum u Beograd ili Kamenicu, oni traže mišljenje onkologa koje mi nemamo. Ili, kada već ne možemo u Vršcu, zašto ne bi sve to mogli u 60 kilometara udaljenom Pančevu? Dajte da se dogovorimo. Znate li kako je naporno pacijentima koji, na primer, imaju dva i po meseca turu zračenja, pa tri od pet radnih moraju da budu na putu - pita se dr Nenadov i dodaje da je ljudima bolesnim od kancera teško i od kuće do bolnice da dođu, a kamoli da putuju.
Odluku da se teški bolesnici iz Vršca, umesto za Beograd, na radioterapijsko lečenje upućuju na Institut za onkologiju u Sremskoj Kamenici, 2006. godine doneo je Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Izuzeti su samo bolesnici kojima je određena hemoterapija lekovima sa liste C. Kombi prevoz plaća Fond za zdravstvo, sve je u skladu sa Pravilnikom Ministarstva zdravlja, ali teško da odgovara bolesnim ljudima čiji interesi su ovom prilikom zanemareni.
Opšta bolnica u Vršcu više od 30 godina ima dispanzer za onkologiju, ali nema nijednog subspecijalistu, pa doktorka Zlata Jovičić, specijalista medicine rada, inače pred penzijom, godinama sama brine o 3.500 pacijenata iz Vršca, Bele Crkve i Plandišta.
- Moramo da se povinujemo pravilniku i pacijente uputimo tamo gde su nam odredili. Nažalost, vršačka bolnica nema uslova za odeljenje za onkologiju. Tek posle 30 godina jedva smo se izborili za dve subspecijalizacije koje odobrava Ministarstvo - kaže dr Jovičić.
Dodatna otežavajuća okolnost za rad dispanzera onkologije u vršačkoj bolnici je i uvođenje izabranog lekara. Ranije su pacijenti dolazili po recepte za lekove na specijalnom režimu u dispanzer, pa je ta prilika korišćena i za kontrole. Sada teški bolesnici moraju u medicinu rada i čekaju u redovima sa ostalim pacijentima, izloženi raznim virusnim i drugim bolestima. Do dispanzera mogu samo po preporuci.
- Njih nema ko da primi, oni su ničiji i to je strašno. Možda njima tada nema pomoći, ali im značajno možemo olakšati zadnje trenutke. Takvo odeljenje skupo je za državu, a prema najavama, sve dok traje kriza, neće biti ni novca da se takvo odeljenje otvori - kaže dr Jovičić.
Kombi prevoz organizuje i plaća filijala Fonda u Pančevu. Vozač od vršačke bolnice dobije brojeve telefona putnika. Kontaktira ih lično. Ide po njih i iz Sremske Kamenice vraća ih do domova. Nasuprot njima, oni koji idu za Beograd moraju sami da se organizuju. Bez „ličnih kontakata" to je izuzetno teško.
Sreća pa je kombi udoban
Radosav Žižić (63) putuje iz Vršca za Sremsku Kamenicu na zračenje već 25 dana.
- Dosta je naporno. Teško mi je da ovako putujem svaki radni dan. Sreća pa je kombi udoban, ima i klimu, a i vozač pazi na nas, ako kome pozli usput. Ipak, lakše mi je i da idem svaki dan kombijem, nego da ležim tamo u bolnici. Svakako da bi bilo bolje da mogu da se lečim u Vršcu ili negde bliže - kaže Žižić.
Dobili mamograf
- Posle operacije rekla sam sebi da ću pomagati svim ženama koje se susretnu sa opakom bolešću. Znate li da je Vršac dobio mamograf tek pre dve godine? Predsednica udruženja Ljiljana Popcenić i ja sa perikama na glavi posle hemoterapije, na plus 40 stepeni, išle smo od firme do firme i molile za novac. Uspele smo, ali to je mali korak, potrebno je mnogo više, a ako nije teško nama koje se borimo sa bolešću, nikako ne sme da bude državi - rekla je dr Nenadov.
