Izvor: Politika, 03.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biografija jednog vremena
Jovan Ćirilov: "Reč nedelje", "Prosveta", Beograd, 2006.
Strasni sakupljač rečnika i enciklopedija – Jovan Ćirilov dobar deo svojih polica popunjava sam. "Rečnik novih reči" objavio je 1982, "Novi rečnik novih reči" 1991, "Srpsko-hrvatski rečnik varijanata (inačica)" 1989. i 1994. Pre deset godina "Oktoih" i Grad Teatar Budva štampali su mu prvu zbirku "Reči nedelje" koje sedamnaest godina ispisuje za NIN. Sada pod znakom "Prosvete" izlazi drugi tom.U čitanju sabranih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << reči, pored enciklopedijske ozbiljnosti, zanimljivog etimološkog pristupa pa i nekakvog specijalnog lingvizma, osvaja "spomenarski" duh podebelog libra Ćirilova.
Njegov izbor, redosled reči, bogatsvo žanra i forme u postupku tumačenja, vođeni su nepredvidivim tokom događaja kako u okruženju tako i na ličnom planu. "Reči nedelje" su i biografija jednog vremena i autobiografija pisca. Ukoričene, one predstavljaju mapu mentalnog, društvenog, političkog stanja teritorije koju Ćirilov savršeno dobro poznaje i koja mu je stalni izvor inspiracije.
Pojmovi i imena za koja se čini da su potpuno potrošeni u medijskom obrtu, za Ćirilova su esejistički povod, prihvaćen sa simpatijom i entuzijazmom. Čak i ono što ni slučajno nije milo ni drago, ni čast ni ponos, potonulo je u opštem osećanju da, takav kakav je, a pretežno je opasan i grozan, život postoji da bi nadigrao Al Kaide, AJFORE, Antrakse, bioterorizam, kleptokratiju, šizele i smirele i kohabitirao sa lustriranim glodurima, tajkunima, slavio Teslu, uzdržavao se od rominga, ignorisao
Uzgred, ejdžizam je dobna, odnosno starosna diksriminacija. U cilju što plastičnijeg objašnjenja tog pojma Ćirilov upotrebljava samog sebe. S puno razumevanja za razbarušeni naraštaj koji ga, katkad doživljava kao sveprisutnog mesiju, bez namere da se buni, citira Unamunov stav da je "samoživa starost ono detinjstvo u kojem smo svesni smrti".
Pokušaj otkrivanja sistema u izboru reči vodi neobavezujućem saznanju da – nema sistema. Uz one diktirane aktuelnim zbivanjima, zastupljene su i manje-više poznate, ali iz određenih razloga, autoru bitne reči. Naš najproduktivniji, veoma cenjen kolumnista, briljantno "pravda" lični izbor, posebno imena savremenika kojima iz nekih razloga "duguje" stubac . Dodaje im imenjake prošlosti i sadašnjosti, argumentuje njihovu moguću familijarnost, a usput, produbljuje čitaočevo znanje, navodi ga na igru spajanja nespojivog i podseća da je sve u nekakvoj vezi. Što je dobar mamac za čitalačku sortu koja ima averziju prema edukovanju. Za objašnjenje kolateralnog, recimo, kreće od Prizrena i Đakovice, prolazi lekcije srednjovekovnog latinskog, francuske prideve, konsultuje meteorologiju, podseća na "pobočnog" kneza Pavla , stiže do Hamleta i kralja Klaudija koji takođe pominje mogućnost "kolaterale".
Mada bogat najrazličitijim znanjima, Ćirilov je u stalnom treningu radoznalosti a Reč je samo jedan od vidova njegove spisateljske vitalnosti. U kolumni za NIN imao je izuzetnog koautora, Jugoslava Vlahovića. Ono što enciklopedista objašnjava šlajfnom, veliki karikaturista katkad pojašnjava haiku-crtežom. A ne retko, iscrtava svoj, veoma angažovan odgovor na "zadatu temu".
Branka KRILOVIĆ
[objavljeno: 03.02.2007.]
