Izvor: Glas javnosti, 20.Jun.2013, 16:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Biografija: "Kad Marina Abramović umre"

BEOGRAD - Izdavačka kuća "Plavi jahač" predstavila je danas opsežnu i na momente intrigantnu biografiju umetnice performansa Marine Abramović "Kad Marina Abramović umre" Džejmsa Vestkota.

Knjiga počinje testamentom u kome je umetnica osmislila neobičan performans nakon svoje smrti. Tri kovčega, ali se ne zna se u kome je njeno telo, tri sahrane u tri grada u kojima je najduže živela: Njujork, Amsterdam, Beograd. Prijatelji i poštovaoci neće nositi crninu na sahrani, a biće >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << pripremljena i velika torta sa njenim likom od marcipana koja se poslužuje na sahrani.

U četvorogodišnjem istraživanju autor ove knjige prati tri najvažnija perioda u životu Marine Abramović. Prvi je beogradski period kada je još daleke 1975. u SKC-u započela svoju umetničku i životnu avanturu performansom "Ritam 5". Drugi period je period njenog asketskog života u Amsterdamu i rad sa poznatim nemačkim umetnikom i životnim saputnikom Ulajem i njihov rastanak nakon performansa "Ljubavnici, hodanje po kineskom zidu" (1988).

Treći period predstavlja njen život u Njujorku od 2005. godine koji prate poznati performansi, pozorišna predstava sa Bobom Vilsonom...

Urednica knjige Nataša Marković rekla je da je za 20 godina njenog rada ovo "najskuplji i najteži projekat" koji ju je koštao 25.000 evra.

Marković je dodala da je u planu da Marina Abramović dođe u Beograd samo se još uvek ne zna kada, a da će možda autor biti gost Sajma knjiga u Beogradu 2013. godine. Takođe, ona je rekla da je knjiga u SAD izašla pre izložbe Abramovićeve u MoMa-i 2010. godine tako da ga je ona zamolila da za srpsko izdanje napiše nešto o tome.

Ona je rekla da se izdavačka kuća "Plavi jahač" bavi ženama koje su svojim likom i delom našu istoriju, pa je izdata knjiga o Isidori Sekulić, Majci Terezi, Marini Abramović, a da je u planu i knjiga o Jelisaveti Načić - prvoj ženi arhitekti u Srbiji.

Jedan od recenzenata knjige profesor dr Miško Šuvaković istakao je da je ovo jedna iscrpna i detaljna biografija, koja sadrži detaljna istraživanja, dokumentovanu arhivu, izjave svedoka i intervjue onih koji poznaju Abramovićevu.

"Ova biografija govori o superstaru na internacionalnom i globalnom nivou, ali ne i na nacionalnom", istakao je on i prisutne podestio na njen život i rad.

Prema njegovim rečima, Abramović je imala nekoliko ključnih iskoraka - na Edinburškom festivalu izvela je performans "Ritam 10" 1973. godine, koji se sastojao od toga da nožem udara između prstiju na rukama, a fokus je bio na zvuku koji nož pravi udarajući o podlogu, kojim je ušla na scenu bodi i performans arta.

Šuvaković je rekao da je ona 1974. godine izašla na međunarodnu scenu sa performansima u kojim ispituje granice svog tela postavljajući pitanja šta je identitet žene u umetnosti, šta njeno telo može da izdrži, pa je tako izvela performans posvećen vazduhu "Ritam 4", uzimala lekove za šizofreniju, a u Napulju je izvela performans "Ritam 0" kada su prisutni mogli da dodiruju njeno telo, da ga maze, udaraju, nanose mu bol, i koji se završio tako što je jedan od posetilaca uzeo pištolj i prislonio joj ga na telo.

"Njen rad je uvek bio riskantan, egzibicionistički, za Marinu telo je medij", ocenio je Šuvaković.

On je takođe podestio i na performans "Ritam 5" koji je bio i "oproštaj" sa Beogradom, kada je u SKC-u zapalila zvezdu petokraku, a krećući se oko nje sekla je kosu i nokte na nogama i rukama, kasanije je i legla u sredinu zvezde, publici je dosta trebalo da primeti da je izgubila svest od nedostatka vazduha.

Bitan deo njenog stvaralaštva, prema rečima Šuvakovića, vezuje se za saradnju sa umetnikom Ulajem a posle performansa "Ljubavnici" 1980. počinje njena individualna karijera velikog majstora, kao što su bili Jozef Vojs, Robert Moris i drugi...

Šuvaković je rekao da je 2010. godine u MoMa muzeju u Njujorku održan performans "Umetnik je uvek prisutan", koji je neprekidno trajao 736 sati, pozorišna predstava koja je i filmovana, a koju je režirao Bob Vilson.

"Njena karijera je hrabra i moćna i ona se tokom svojih performansa odriče privatnosti koja počinje da bude javna", zaključio je Šuvaković.

Vršilac dužnosti Narodne biblioteke Srbije Dejan Ristić, koja je sa časopisom "Novi magazin" suizdavač knjige, rekao je ta ustanova odlučila da sruši stereotipe i da pomogne u izdavanju ove knjige.

"Biblioteke se bave uvek nečim tradicionalnim, ali smo želeli da pomognemo kako bi pokazali da znamo da prepoznamo njen značaj i to je naš cilj - prepoznavanje istinskih vrednosti", istakao je Ristić.

Urednik kulture u "Novom magazinu" Ivan Jovanović osvrnuo se na samu strukturu knjige pozivajući se na početku na naslov "Kad Marina Abramović umre", koji prema njegovim rečima, najbolje definiše njen rad i najbolje prikazuje knjigu, koja počinje njenim testamentom.

"Ovo nije samo suvoparna istorija, već je autor tu vešto smestio njen rad i različite detalje koji bi svakom čitaocu bili zanimljivi", primetio je Jovanović.

"Vešto i jasno je objašnjeno zašto se nešto desilo, ovo nije samo kapitalno delo zbog Marine Abramović, već i primer kao se biografija može napraviti da ima vrhunski i istorijski značaj, da bude zanimljiva i da da uvid u život Marine Abramović", zaključio je Jovanović.

Nastavak na Glas javnosti...