Izvor: Politika, 23.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biogorivo kao čuvar nacionalne bezbednosti
Obama smatra da šira primena etanola smanjuje količinu dolara koja se sada daje nekim „neprijateljskim nacijama” za naftu
Kakva će biti američka energetska politika sa novim stanarom Bele kuće, s obzirom na opšte uverenje da je upravo spoljnopolitički kurs Džordža Buša u poslednjih osam godina kumovao nestabilnosti na tržištu nafte?
Zbog prednosti koju mu daju istraživanja javnog mnjenja, veća pažnja se u ovim analizama pridaje (još nezvaničnom) >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kandidatu demokrata Baraku Obami, čiji je glavni politički moto promene, i to u svim oblastima.
Ali kad je o energiji reč, suštinski američki interes, da kontroliše glavna naftna izvorišta, nije podložan promenama: moguće su samo drugačije nijanse o tome kako će se to obezbeđivati.
A kad je o alternativnim energentima reč, pažnju privlače Obamine veze sa proizvođačima etanola, goriva od etil-alkohola (onog istog koji je i u alkoholnim pićima), biljnog porekla.
Etanol spada u takozvana biogoriva, čija je prednost nad „fosilnim” (nafta, gas), u tome što su „obnovljiva” i manje štetna po prirodnu okolinu. Ali i ova alternativa je u poslednje vreme postala kontroverzna, zbog „kolateralne štete” koju proizvodi. Naime, pošto se (u Americi) dobija preradom kukuruza, a pošto, s druge strane, proizvođači dobijaju državne subvencije, rezultat je da sve više kukuruza odlazi u automobilske rezervoare, što povećava njegovu tražnju. Neto rezultat je: više cene onoga što je još bitnije od goriva – hrane.
Barak Obama je senator iz države Ilinoj, koja je drugi američki proizvođač kukuruza. „Njujork tajms” s tim u vezi juče objavljuje poduži članak u kojem analizira motive i moguće posledice (postane li Obama predsednik) njegovih veza sa „interesnim grupama” uzgajivača kukuruza i proizvođača etanola.
Obamin argument je da šira primena etanola u krajnjem ishodu povećava američku nacionalnu bezbednost, jer smanjuje količinu dolara koja se sada za naftu daje nekim „neprijateljskim nacijama”. Favorizovanje domaćeg etanola implicitno podržava i zadržavanje sistema njegovog subvencioniranja, od čega svakako najviše koristi ima veliki agrobiznis i kompanije koje proizvode ovo gorivo – najčešće one iste koje drže i naftne rafinerije.
Nasuprot tome, Obamin protivkandidat senator Mekejn zagovara eliminisanje subvencija za etanol koje se mere milijardama dolara godišnje.
Amerika danas proizvodi najviše etanola na svetu, oko 6,5 milijardi galona, više i od Brazila gde etanol kao primarno gorivo koristi oko 30 odsto automobilista (prema oko 10 odsto u SAD). Brazil svoj etanol dobija iz šećerne trske, što je oko osam puta energetski efikasnije od prerade kukuruza u ovo gorivo. Brazilski etanol je dakle jeftiniji, ali količine koje može da izveze u Ameriku su limitirane, opet kao rezultat pritisaka „interesnih grupa” koji su uvijeni u oblandu „energetske sigurnosti”.
M. M.
---------------------------------------------------------------------
Nestašica naftnih platformi
U jeku paklenog poskupljenja barela na berzama, i grčevite potere za novim nalazištima, globalna petroindustrija pati od istorijske nestašice naftnih platformi, otkriva „Internešenel herald tribjun”.
Sve raspoložive naftne platforme, rezervisane su pet godina unapred, dok je dan iznajmljivanja ovih ultramodernih konstrukcija skočio sa 150.000 američkih dolara dnevno 2002. godine na oko 600.000 dolara. Vodeća brodogradilišta koja prave naftne platforme, u Južnoj Koreji i Norveškoj, zatrpana su narudžbinama – do 2011. godine trebalo bi da isporuče čak 75 petrobušilica namenjenih za radove na velikim podmorskim dubinama. Niz nedavno potvrđenih velikih nalazišta nafte u atlantskom priobalju Brazila, u Južnokineskom moru, nadomak Angole... biće još dugo van eksploatacije, između ostalog, i zbog ozbiljnog manjka raspoloživih naftnih platformi. Proizvođači i zainteresovani kupci nafte, trenutno ne pitaju pošto izgradnja: jedna platforma danas košta prosečno preko pola milijarde američkih dolara.
U međuvremenu, niz uticajnih globalnih investitora planira ulaganja u nova brodogradilišta sposobna za izgradnju vanredno složenih petro-konstrukcija koje – zbog sve nepristupačnijih nalazišta i ćudljive pomorske klime – dobijaju gigantske oblike.
Remek-delo moderne brodogradnje, naftna platforma „Vest Polaris”, koja bi trebalo ovog meseca da bude završena u južnokorejskom brodogradilištu Geoje, na primer, veća je od američkih ratnih nosača iz Drugog svetskog rata.
T.V.
[objavljeno: 24/06/2008.]
