Izvor: Politika, 02.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bilten iz klanice u Faludži
Drama je zasnovana na svedočenjima iračkih civila, sveštenika, američkih i britanskih vojnika, medicinskog osoblja
Nasilje u iračkom gradu Faludži u aprilu 2004.g. jedno je od najstrašnijih povreda ljudskih prava skorašnjeg vremena. Kršeći nebrojene stavke Ženevske konvencije, američke snage su bombardovale škole, bolnice, snajperima ubijale civile (uključujući i decu) koji su držali bele zastave, koristili napalm... Novinarima je bio zabranjen pristup gradu, tako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da se i danas ne zna cela istina o ovoj odmazdi američkih trupa u Iraku.
Nedugo posle ovog događaja, pozorišni reditelj Džonatan Holms je prisustvovao razgovoru britanskih generala i novinara o tome šta se zapravo desilo u Faludži. Pogodila ga je dramatičnost tog dijaloga i rešio je da napravi predstavu. Tako se rodio komad "Faludža", koji se izvodi u pozorištu Old Truman na londonskom Ist Endu. Drama je zasnovana na istraživanjima i intervjuima dramske spisateljice, tri puta nominovane za Nobelovu nagradu, Scile Elvorti – na svedočenjima onih koji su bili u srcu masakra: iračkih civila, sveštenika, američkih i britanskih vojnika, medicinskog osoblja.
"U zagušljivoj prostoriji u severnom Londonu, britanski vojnik visokog ranga, koji veoma liči na glumca Sema Nila došao je helikopterom, u uslovima anonimnosti, da iznese svoje poglede ... Jasan je u tome šta je trebalo da se desi – razgovor sa ljudima umesto bombardovanja istih. Susret sa, da ga nazovem, generalom Semom u leto 2005. bio je prvi od mnogih razgovora koje sam imao sa onima koji su učestovali u događajima u Faludži. Počeo sam da istražujem putujući kroz ratne zone u svetu i praveći film o onima koji rizikuju svoje živote. Tako sam čuo za neke neverovatne ljude koji su pomagali u Faludži. Većina razgovora koje sam sakupio, bili su rezultat dijaloga nekoliko ljudi u jednoj prostoriji – teatralnost ovih svedočenja je rasla . Pretvorio sam svedočenja u komad, prateći kanadsku novinarku Sašu dok sluša monologe aktera", napisao je autor i reditelj Holms za "Gardijan".
"Sjajno novo delo dokumentarnog teatra", kako ga naziva "Dejli telegraf" i "redak i vredan bilten iz klanice", kako piše "Tajm aut", rađeno je poput radio drame. Služeći se ispovestima svedoka i snažnim zvučnim efektima raketne paljbe i niskoletećih helikoptera, Holms je postavio komad koji je fokusiran na traume onih koji su zarobljeni u gradu.
Tu je Džo (tumači je poznata pozorišna glumica klasičnih komada, Ajmodžin Stabs), britanska antiratna aktivistkinja, koja govori o tome kako su je američki vojnici sprečili da pruži pomoć ženi koja se porađala, deportovali su je pošto je pucano na ambulantna kola kojima je putovala. Posle izvesnog vremena vratila se, ali ovoga puta kao klovn. Kada ju je kidnapovala lokalna vojska, reagovala je tako što je kidnaperima pravila životinje od balona! Likovi uključuju iračkog volontera, bagdadskog vikara, generala Sema, iračanku Ranu koja se smeje dok izgovara da ako uspe da izbavi jednu osobu čak i da sama pogine, neće izgubiti ništa jer je već spasila jednu osobu, američke vojnike koji šire nasilje i britanske vojnike koji preziru Amerikance... ("Gardijan" komad ocenjuje kao "previše popovanja").
Komad je postavljen u napuštenoj pivari koja je pretvorena u teatar. Scenografiju čine i ambulantna kola Crvenog krsta, bolnički kreveti, vojničke uniforme, gas-maske, stilizovani leševi koji predstavljaju američke radnike (posle čijih ubistava je došla odmazda). Glumci hodaju gore-dole po umetničkoj instalaciji Lusi i Jorge Orta, koja ispunjava veliki prostor i u koju su uključeni i bimovi, mali i veliki, na kojima se deo drame prikazuje ili ponavlja. Dok se glumci kreću, američki snajperista objašnjava da mora demoralisati neprijatelja, a humanitarni radnik se žali kako ne može doći do ugroženih, publika ih prati. Tokom 90 minuta predstave, publika će putovati kroz priču i psihološki i emotivno. Holms dramu završava likom Kondolize Rajs koja kaže da "Predsednik SAD-a razume islam kao veru u mir, veru koja štiti nevine, a plan SAD-a je da radi to isto"!
Treba dodati da je reditelj napisao u programu predstave da pozorište nudi šansu da se otkrije sramota i da se osudi glasno. I to je, sudeći po utiscima, postavka drame "Faludža" pokazala.
Aleksandra Jakšić
[objavljeno: 02.06.2007.]
