Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Jul.2011, 18:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bilans masakra Norveškoj najmanje 92 osobe

OSLO -

Norveški premijer Jens Stoltenberg danas je napade u centru Osla i na ostrvu Utoja u kojima su, prema poslednjim informacijama, poginule 92 osoba, ocenio kao nacionalnu tragediju, ali je naveo da, za sada, nema razloga za podizanje nivoa bezbednosti u zemlji. Policija sada ispituje mogućnost da je u napadu na ostrvu Utoja, učestvovao još jedan napadač, nakon što su očevici rekli da su videli da iz vatrenog oružja puca još jedan čovek koji, za razliku od uhapšenog, nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << nosio policijsku uniformu.

"Nikada od Drugog svetskog rata, naša zemlja nije bila pogođena zločinom ovih razmera", rekao je Stoltenberg, dodajući da je "isuviše rano da se komentarišu motivi koji stoje iza napada", prenosi AP.

"Ljudi su prošli kroz noćnu moru, koju malo nas može da zamisli. Naredni dani pokazaće ko je odgovoran i kakvu vrstu kazne će dobiti", naveo je Stoltenberg, a prenosi AFP.

On je poručio "onome ko je izvršio napad, ali i celoj Norveškoj, da ih neće uništiti, da neće uništi norvešku demokratiju i njihove ideale za bolji svet".

Scene panike i užasa na ostrvu Utoja

Norveška policija saopštila je danas da je broj ubijenih u pucnjavi na ostrvu Utoja severozapadno od Osla porastao na 85, dok policija ispituje Norvežanina koji je juče uhapšen i u preliminarnoj istraži optužen i za ovaj napad i za nešto ranije izvedene eskplozije u Oslu, u kojima je poginulo sedmoro ljudi.

"Sada je potvrđeno da je u pucnjavi na ostrvu ubijeno 85 ljudi", rekla je portparolka policije u norveškoj prestonici, čime je ukupan broj poginulih u jučerašnjim napadima u ovoj zemlji povećan na 92.

Spasilačke ekipe u čamcima, uz pomoć podvodnih kamera, pretražuju vodu oko ostrva u potrazi za nestalima, koji su pobegli sa ostrva kako bi izbegli smrtonosnu pucnjavu. Broj nestalih za sada nije poznat, javio je Rojters.

Ostrvo Utoja kod Norveške prestonice

Svedoci, koji su preživeli napad naoružanog Norvežanina na ostrvu Utoja, opisali su scene panike i užasa koji su nastali kada je napadač, koji je nosio policijsku uniformu, počeo da puca na mlade ljude u kampu.

"Videla sam mnogo ljudi koji trče i vrište. Potrčala sam do najbliže zgrade i sakrila se pod krevet", rekla je Emili Bersas (19) za britanski "Skaj njuz" (Sky News).

"To je nekako nestvarno, posebno u Norveškoj ... To je nešto što smo čuli da se dešava u SAD", dodala je Emili.

Stradali mladiće i devojke leže na obali ostrva Utoja

Još jedan mladi Norvežanin koji je preživeo masakr, Jorgen Benon rekao je da su se ljudi krili iza kamenja i da je osetio da je najbolje da ostane miran i da ne izlazi na otvoreno.

"Video sam (napadača) jednom, samo 20 do 30 metara od mene", potvrdio je Benon i dodao da je zatim ušao u vodu, zaplivao ka sigurnom i da ga je spasio brod.

U masakru učestvovao još jedan napadač?

Policija sada ispituje mogućnost da je u napadu na skupu podmlatka vladajuće stranke na ostrvu Utoja, učestvovao još jedan napadač, nakon što su očevici rekli da su na ostrvu blizu Osla videli da iz vatrenog oružja puca još jedan čovek koji, za razliku od uhapšenog, nije nosio policijsku uniformu, piše britanski "Telegraf".

U međuvremenu su se pojavili izveštaji da je uhapšeni Norvežanin Anders Behring Brejvik bio član opozicione Fremskritspartiet, odnosno Partije progresa, druge po veličini stranke u norveškom parlamentu gde ima 41 poslanika.

Lider podmlatka ove stranke Ove Vanebo je u izjavi za norvešku TV2 rekao da je Brejvik bio aktivan član Partije progresa početkom prošle decenije, ali da je istupio iz stranke, pošto su njegova stanovišta postala ekstremna.

Norvežani su burno reagovali na užasne televizijske snimke beživotnih tela mladića i devojaka razbacanih po i oko ostrva.

"Videla sam ljude kako skaču u vodu. Oko 50 ljudi plivalo je ka obali. Ljudi plaču, tresu se i prestravljeni su", opisala je Anita Lien (42), koja živi kod jezera Tirifjord, nekoliko stotina metara od Utoja ostrva.

"Oni su bilo tako mladi, između 14 i 19 godina", posvedočila je ova Norvežanska.

Stradali mladiće i devojke leže na obali ostrva Utoja

Norveška policija je saopštila da postoji bojazan da je moglo biti i eksploziva na ostrvu.

Izveštaji sa ostrva pojavili su se u medijima, ubrzo posle eksplozije u Oslu, gde se nalazi sedište vladinih institucija.

Bomba koja je potresla centar grada sredinom popodneva, izbila je prozore vladine zgrade gde se nalaze kancelarije premijera Norveške i oštetila prostorije ministarstva finansija i ministarstva nafte.

Premijer Stoltenberg nije bio u zgradi u vreme napada, navodi Rojters.

Policija je savetovala granđanima da evakuišu centar Osla i nekoliko vojnika izašlo je na ulice obično, kako britanska agencija navodi, "pospane prestonice".

Policija je saopštila da "postoje dobri razlozi da se veruje da postoji veza između dva događaja".

Napadač Norvežanin, desničarski usmeren

Direktor norveške policije Ojstein Meland rekao je jutros novinarima da su u omladinskom kampu norveške vladajuće partije otkrili mnogo više žrtava masakra i da bi broj ubijenih mogao da još poraste.

"Bilo je potrebno vreme da se pretraži prostor. Ono što sada znamo je da možemo reći da ima najmanje 80 ubijenih u Utoji", izjavio je Meland i dodao da su dimenzije masakra zapanjujuće.

Prema njegovim rečima, mnogo ljudi je teško ranjeno, mada još uvek ne znaju koliko ima povređenih, prenela je agencija AP.

Osumnjičeni za pucnjavu u Utoji, Norvežanin prerušen u policajca je uhapšen, navodi se iz norveške policije.

Policija nije saopštila njegov identitet, mada je norveška državna televizija NRK objavila sliku visokog plavokosog i pravookog Norvežanina Andersa Behring Breivika (32).

Šef nacionalne policije Sveinung Sponheim izjavio je za NRK da policija sumnja da je izvršilac napada na Fejsbuku objavio indicije koje ukazuju da ima političke stavove desničarski usmerene i antimuslimanski nastrojene, ali "da li je to bio motiv za sam čin napada ostaje da se utvrdi".

Šest tona veštačkog đubriva za pravljenje eksploziva?

Norvežanin Anders Behring Breivik, osumnjičen za jučerašnje napade, kupio je u maju šest tona veštačkog đubriva, saopšteno je iz kompanije koja snabdeva farme ovim proizvodom.

"Ta je roba isporučena 4. maja", rekla je Odni Estenstad, portparolka u kompaniji "Feleskjoepet agri" (Felleskjoepet Agri) Rojtersu, ne iznoseći detalje o tipu kupljenog đubriva.

Ona je dodala da ne poznaje lično ni kupca, ni kompaniju, preko koje je kupovina obavljena, osim da je cela procedura bila sasvim u skladu sa propisima.

"Reč je o šest tona đubriva, što ja mala, normalna porudžbina za jednog standardnog poljoprivrednog proizvođača", rekla je ona.

Neke vrste poljoprivrednih đubriva koriste se za pravljenje eksploziva.

Uhapšeni Anders Behring Breivik naručio je đubrivo putem svoje kompanije.

S druge strane, neimenovani policijski zvaničnik je naveo da postoji osnovana sumnja da je osumnjičeni izveo oba napada i da "izgleda da nije uopšte povezan sa bilo kakvom međunarodnom terorističkom organizacijom".

Agencija Rojters navodi da, za sada nema izveštaja o drugim osumnjičenim za napade, ali je šef norveške policije naveo da "zvaničnici rade na hipotezi da je nekoliko ljudi možda bilo uključeno".

Snažna eksplozija juče u Oslu

U snažnoj eksploziji bombe u četvrti u kojoj se nalaze sedišta nekoliko ministarstava i medijskih redakcija, a između kancelarija premijera i ministarstva za naftu i energetiku, oštećeni su vladini objekti.

Eksplozija je desila juče oko 15:30 sati po lokalnom vremenu.

Uzrok eksplozije se još ne zna, ali razoren automobil koji se nalazio ispred jedne oštećene zgrade i naneta šteta ukazuju da bi mogla da bude u pitanju automobil-bomba.

Portparol policije u Oslu je rekao da je neposredno pred eksploziju jedno vozilo velikom brzinom prošlo kroz tu četvrt i dodao da ipak nije utvrđeno da li je to bio automobil bomba.

Uništena je većina prozora na zgradi od 17 spratova u kojoj su i kancelarije premijera, kao i na okolnim zgradama ministarstava, uključujući zgradu ministarstva za naftu, u kojoj je buknuo požar.

Norveška novinska agencija NTB je javila juče da Stoltenberg nije povređen, a dva ministra su izjavila agenciji Frans pres da je prema rasporedu premijera bila predviđena poseta oblasti daleko od Osla.

Stoltenberg pozvao sunarodnike da ne podlegnu strahu

Norveški premijer Jens Stoltenberg pozvao je sinoć svoje sunarodnike da ne podlegnu strahu zbog dva napada.

"Važno je da ne dozvolimo da budemo uplašeni, jer je cilj ove vrste nasilja da izazove strah", rekao je Stoltenberg u izjavi za norvešku televiziju NRK.

Norveška vlada sinoć je održala krizni sastanak zbog ovih napada. Stoltenberg je takođe najavio da će se danas sastati sa vođama glavnih političkih stranaka u zemlji.

Svi ministri na sigurnom

Stoltenberg je dodao da je prerano reći da li eksplozija predstavlja teroristički napad, ali da je situacija veoma ozbiljna i "teška".

"Iako smo dobro pripremljeni, uvek je dramatično kada se tako nesto dogodi", rekao je premijer, koji se u medijima pojavio juče i kako bi potvrdio da nije povređen u napadu na kompleks zgrada norveške vlade.

Stoltenberg je u telefonskoj izjavi norveškoj televiziji TV2 rekao da su svi ministri, izgleda, na sigurnom, dodajući da mu je policija savetovala da ne otkriva gde se nalazi.

Policija je pozvala juče stanovnike Osla da izbegavaju velika okupljanja i savetovala im da je "pametnije da ostanu u kućama".

Norveški mediji su javili da je nekoliko desetina ljudi prebačeno u bolnice i da među njima ima i teže i lakše povređenih, a to je potvrdio i portparol policije.

Oblast oko kompleksa zgrada vlade potpuno je bila zatvorena, a policija je koristila pse tragače u potrazi za drugim eventualnim eksplozivnim napravama.

Neki mediji su javili u toku dana da na ulicama oko sedišta vlade ima mnogo slomljenog stakla, a da povređeni ljudi leže u krvi.

"Staklo je svuda. Potpuni haos. Prozori na svim okolnim zgradama su polomljeni", rekao je jedan novinar, dodavši da je u prvom trenutku mislio da je grad pogodio "zemljotres".

Analitičar Dejvid Lea izjavio je da je veoma teško reći šta se desilo.

"Sigurno nema domaćih norveških terorističkih grupa, mada je povremeno bilo hapšenja u vezi sa Al Kaidom", rekao je Lea, dodajući da je Norveška uključena u operacije u Avganistanu i Libiji, ali da je prerano donositi neke zaključke.

Norveške televizijske stanice prenosili su snimke sa lica mesta na kojima se vide uništene zgrade, uključujući sedište premijera, oblaci dima koji se nad njima nadvijaju i ulice prekrivene srčom.

Jučerašnja eksplozija je prvi takav napad u istoriji Norveške, koja je članica NATO.

Ambasada: Među žrtvama nema građana Srbije

Među žrtvama eksplozije u Oslu nema državljana Srbije, prema informacijama kojima sada raspolaže srpska ambasada u Norveškoj, izjavio je juče prvi sekretar srpske ambasade Ivo Vojvodić.

"Prema informacijama koje su nama dostupne nema povređenih među državljanima Srbije", rekao je Vojvodić agenciji Beta o eksploziji u norveškoj prestonici.

Vojvodić je rekao da je Ambasada stupila u kontakt sa srpskim studentima u Oslu koji su na letnjoj praksi i da su oni dobro.

On je naveo je i da su i osoblje Ambasade i članovi njihovih porodica bezbedni.

Nema oštećenja ni na zgradi Ambasade Srbije koja je udaljena oko dva i po kilometra od mesta gde se desila eksplozija, rekao je Vojvodić.

Tadić i Dačić izrazili saučešće i ponudili pomoć

Predsednik Srbije Boris Tadić i zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić danas su najoštrije osudili "mučke napade" u Oslu i izrazili norveškom narodu najdublje žaljenje zbog izgubljenih života građana.

"Primite izraze najdubljeg saučešća u ime građana Srbije za tragediju koja se dogodila bezumnim bombaškim napadima", napisao je predsednik Tadić u telegramu saučešća upućenom prijateljskom norveškom narodu i premijeru Stoltenbergu.

Tadić je ponudio Norveškoj svaku potrebnu pomoć od države Srbije, prenela je pres služba predsedništva.

"Najstrože osuđujemo ovakav čin s obzirom da napadi ovih razmera prevazilaze verske i političke sukobe, i postaju direktna pretnja svim narodima sveta", ističe Dačić u telegramu saučešća upućenom ministrima unutrašnjih i spoljnih poslova Norveške, ambasadoru Norveške u Beogradu i norveškom narodu.

Dačić je ponudio podršku državnim organima Norveške u pronalaženju odgovornih za ovaj teroristički napad i uopšte u borbi protiv terorizma "kao najvećeg zla današnjice".

Saučešće iz Novog Sada

Predsednik Skupštine grada Novog Sada Aleksandar izrazio je danas saučešće ambasadoru Norveške u Srbiji Nilsu Ragnaru Kamsvagu zbog terorističkih napada u Oslu.

"U svoje lično ime i u ime građana Novog Sada, kojima je tokom najtežih perioda pružena neprocenjivo vredna podrška norveške Vlade i naroda, upućujem izraze najdubljeg saučešća i bezrezervne podrške u ovim teškim trenucima", poručio je Jovanović.



Teroristička grupa preuzela odgovornost za napad u Oslu

Teroristička grupa "Pomagači globalnog džihada" preuzela je odgovornost za bombaški napad.

Prema rečima stručnjaka za terorizam Vila Mekantsa iz američkog istraživačkog instituta CNA koji proučava terorizam, grupa je izdala saopštenje u kome se navodi da napad predstavlja odgovor na prisustvo norveške vojske u Avganistanu i na izvesne uvrede na račun proroka Muhameda, piše "Njujork tajms".

"Upozorili smo da ćemo izvesti još napada nakon Stokholma. Ovo je samo početak, a još toga tek predstoji", poručila je grupa, misleći na bombaški napad koji je izveden u švedskoj prestonici u decembru prošle godine.

Dok desničari spremaju napade, pogledi uprti u muslimane

Norveške bezbednosne službe nisu smatrale ekstremne desničare za ozbiljnu opasnost, već su se prvenstveno plašile napada islamskih ekstremista, pokazuju zvanični podaci te službe.

Iako su prve medijske spekulacije ukazivale da bi počinioci mogli da budu islamski ekstremisti, zbog učešća Norveške u akcijama NATO u Avganistanu i Libiji, hapšenje Norvežanina Andersa Behringa Breivika (32) pomerilo je istragu ka ekstremnoj desnici.

U ovogodišnjem izveštaju norveške tajne službe, objavljenom pre napada, navodi se da "postoji porast aktivnosti među grupama krajnje desnice", ali se dodaje da "nedostatak jakih lidera smanjuje mogućnost jačanja" tih grupa.

"Kao i prethodnih godina, ekstremne desne i leve zajednice ne predstavljaju ozbiljnu opasnost za norveško društvo u 2011. godini", ističe se u izveštaju, koji je juče stvarnost surovo demantovala. Stručnjaci napad u Norveškoj upoređuju sa napadom Timotija Mekveja u Oklahoma Sitiju pre 16 godina.

"To je jednako napadu u Oklahomi, napad pojedinca, samo s ekstremnim antivladinim stavovima. Sada treba da se otkrije da li je sve to uradio sam ili u grupi", kazao je stručnjak za bezbednost sa Njujork univerziteta iz Londona Hagai Segal.

Izveštaj Europola od prošle godine govori da nisu zabeleženi slučajevi terorizma ekstremne desnice u Evropi u 2010.

Dodaje se, međutim, da je ekstremna desnica napredovala u proizvodnji onlajn propagande antisemitske prirode i da je aktivna na socijalnim mrežama na Internetu.

Oštre osude iz Brisela,Vašingtona...

Zvaničnici Evropske unije, SAD, Velike Britanije i generalni sekretar NATO-a osudili su i nazvali gnusnim i kukavičkim činom jučerašnje napade u Norveškoj.

Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej saopštio je da je šokiran bombaškim napadom u Oslu i najoštrije osudio "te kukavičke akte za koje nema opravdanja".

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton osudila je "gnusni bombaški napad" u centru Osla.

"Norveška je poznata kao zemlja koja aktivno promoviše mir u svetu i takav šokantan napad je bez presedana", navela je Eštonova u saopštenju.

Ona je istakla da će EU nastaviti da pažljivo prati situaciju u Norveškoj, napominjući da je Norveška sused EU, "jedan od najbližih partnera" i da je Unija spremna da pomogne toj državi u teškoj situaciji.

Van Rompej i Eštonova su uputile izraze saučešća porodicama žrtava, norveškom narodu i vlastima te zemlje.

Američki predsednik Barak Obama, koji je uputio "lično saučešće" narodu Norveške, izjavio je da još nema informacije o motivima današnjih napada.

Predstavnica za štampu Stejt departmenta Hajdi Bronk Falton izjavila je agenciji AFP da su u Norveškoj danas počinjeni nasilni napadi koji jedino zaslužuju prezrenje i da su SAD spremne da pomognu toj zemlji.

"U srcima smo sa žrtvama i njihovim porodicama i uputili smo izraze saučešća norveškoj vladi", rekla je ona.

Falton je izjavila da je američka ambasada u Oslu zatražila od svojih državljana da izbegavaju kretanje po centru grada.

U reagovanju generalnog sekretara NATO-a Andersa Fog Rasmusena na, kako je naveo, gnusne napade, ističe se da solidarnost s Norveškom ostaje čvrsta i da su "države članice NATO-a ujedinjene u borbi protiv nasilnih akata".

Norveška učestvuje u misijama NATO u Libiji i Avganistanu.

Šef diplomatije Velike Britanije Vilijam Hejg saopštio je da njegova zemlja "osuđuje svaki teroristički čin" i uputio najdublje saučešće "svima koji su izgubili nekog člana porodice ili su povređeni u užasnom bombaškom napadu u Oslu".

"Ujedinjeno Kraljevstvo stoji rame uz rame s Norveškom i svim našim međunarodnim saveznicima u suočavanju sa ovakvim nasiljem. Bez predaha ćemo zajedno sa njima raditi u borbi protiv terorizma u svim njegovim oblicima", poručio je Hejg.

Od 1999. godine sedam atentata u skandinavskim zemljama

Sedam atentata dogodilo se od 1999. godine u skandinavskim zemljama, piše danas agencija Frans pres, posle bombaškog napada u centru Osla u kojem je poginulo sedmoro ljudi, i pucnjave u predgrađu tog grada u kojoj je život izgubilo četvoro ljudi.

- U junu 1999. godine, dvoje novinara i njihov osmogodišnji sin su ranjeni kada je eksplodirao njihov automobil u predgrađu Stokholma. Pre toga više neonacističkih organizacija je upućivalo pretnje smrću bračnom paru, nakon što je u švedskom dnevnom listu Ekspresen (Expressen) objavljena istraga o diskografskoj kući iz Milana koja je objavljivala pesme koje hvale "belu rasu".

Samo tri dana kasnije, dvoje policajaca je teško ranjeno u Malmeu u eksploziji jednog automobila u trenutku kada su oni vršili rutinsku proveru tog vozila.

- U oktobru 2002. godine, u samoubilačkom napadu na jedan tržni centar u Helsinkiju poginulo je sedmoro ljudi, a više od 80 je povređeno. Motivi bombaša-samoubice, 19-godišnjeg studenta hemije Petrija Gerta koji je takođe stradao u napadu, nikada nisu utvrđeni.

- U septembru 2006. tiz automatskog oružja je pucano na sinagogu u Oslu. Žrtava nije bilo, a uhapšeno je troje ljudi za koje se sumnja da su planirali napade i na američku i izraelsku ambasadu u Oslu.

- Poslednjeg dana 2008. godine, 31. decembra, dvoje Izraelaca je ranjeno kada je na njih u tržnom centru u gradu Odense u Danskoj pucao jedan Palestinac, revoltiran izraelsko-palestinskim sukobom. U januaru 2010. godine on je osuđen na 10 godina zatvora.

- U jednom hotelu u Kopenhagenu, 10. septembra 2010. godine bomba je eksplodirala u rukama jednog Belgijanca čečenskog porekla, Lorska Dukajeva. Osuđen je za pokušaj atentata na danski dnevni list Jilands Posten koji je objavio karikature proroka Muhameda.

- U Stokholmu, 11. decembra 2010. godine Šveđanin iračkog porekla Tajmur Abdulvahab razneo se eksplozivom. Pre toga dvoje ljudi je ranjeno kada je eksplodirao njegov automobil udaljen 300 metara. U pismu koje je napisao neposredno pre toga, Abdulvahab je najavio da će preduzeti akcije u znak osvete zbog "rata protiv islama" koji je vodila Švedska u Avganistanu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...