Izvor: Politika, 26.Feb.2014, 10:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bila sam podozriva prema Vučiću
Proces Srbije i Hrvatske u Hagu neće dobro delovati na međusobne odnose, treba ga što brže zaboraviti. – Nepotreban strah da će Srbija i Hrvatska instrumentalizovati krizu u BiH
Vesna Pusić, hrvatska ministarka spoljnih i evropskih poslova, potpredsednica vlade, predsednica Hrvatske narodne stranke, sociolog i univerzitetski profesor, danas priznaje da je bila „podozriva” prema srpskim naprednjacima na vlasti, ali da je dve godine kasnije korigovala mišljenje.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />U Sarajevu se već duže vreme priča o „Dejtonu” kao o „ludačkoj košulji”?
Visoka predstavnica Ketrin Ešton je direktno i eksplicitno rekla da nam treba širi pogled i nešto efikasnije od onog što smo imali do sada. To je podloga za raspravu koju ćemo imati u Savetu ministara u martu.
Milorad Dodik upozorava da su demonstracije u Federaciji BiH politički motivisane i da postoji skrivena želja za ukidanjem Republike Srpske. Koliko je to realno?
Mislim da je to predizborna kampanja. Sigurno da u tim demonstracijama ima politike, ali sigurno ima i onoga što se vidi na prvi pogled: nezadovoljstvo socijalom, što ima puno opravdanja. Nije čudno da se ljudi pobune u uslovima teškog života, nezaposlenosti, nedobijanja plata po nekoliko godina. Kada se pobune, sigurno se tu prikače i drugi interesi, ideje, lovci u mutnom. Da su ljudi zadovoljni, teško da bi se ovo dogodilo.
Da li je opravdan strah od instrumentalizacije poslednjih događaja od Beograda i Zagreba?
U delu javnosti kritikovani su poseta premijera Zorana Milanovića Mostaru i poziv potpredsednika vlade Aleksandra Vučića Miloradu Dodiku i Mladenu Bosiću da posete Beograd. Smisao Milanovićevog odlaska bio je u tome da se spreči da se nemiri ne pretvore u etničke sukobe.
Mnogi premijeru Milanoviću zameraju što odlaskom u Mostar, a ne u Sarajevo, nije demonstrirao podršku jedinstvenoj i nedeljivoj BiH. Da li je to poruka bosanskim Hrvatima da koncept „trećeg entiteta” možda i nije izgubljen?
Mislim da je to zlonamerno čitanje događaja. Nema smisla da hrvatski premijer Bošnjacima ili Srbima objašnjava da nema smisla da ulaze u etničke sukobe. Pitanje je čak da li ima uticaja na etničke Hrvate, ali ako na nekog može da ima uticaja, onda je to ta grupacija. Reakcije su često bazirane na onome što se događalo devedesetih, ali sada je 2014. Hrvatska je u EU, Srbija pregovara sa EU. Naše pozicije su sasvim drukčije. Ako se nešto naučilo, onda je to da je apsolutno smrtonosno za sve na taj način radikalizovati odnose.
Šta je uzrokovalo to da hrvatska tužba Srbije za genocid i protivtužba Beograda pred Haškim tribunalom ne budu izbegnute? Koje Vaše uslove nije ispunio Beograd?
Evo praktičnosti. Ovde sam jer smo se dogovorili da nam Srbija vrati fotokopije aerosnimaka Hrvatske iz 1968, koji su nam potrebni za proces legalizacije 800.000 bespravno izgrađenih objekata. Hvala im. Vratili su.
Hag, složićete se, ima mnogo veći efekat.
Kada smo izabrani kao vlada u decembru 2011, bili smo spremni na odustajanje (od tužbe) pod nekim uslovima: dostavljanje imena više od 900 nestalih tokom rata, povratak umetničkih dela i dogovor oko procesuiranja ljudi osumnjičenih za ratne zločine. Nestali su tu bili presudni. To su stvarni ljudi i sudbine. Prošle godine smo dobili podatke za 13 osoba. Dalje nije išlo.
Sudski postupak počinje 3. marta. Koliko će taj proces unazaditi bilateralne odnose?
Sigurno da hoće. Neće dobro delovati. Iako ima nevladinih organizacija koje veruju da je to dobro, da je to prilika za katarzu. Volela bih da smo mogli da postignemo dogovor, ali smo tu gde jesmo. Naš zadatak kao političara jeste da pokušamo da se to najmanje moguće reflektuje na sadašnje odnose. Da to što brže stavimo ad akta. Da sačuvamo šansu za budućnost. Imamo mnogo zajedničkih interesa.
Birači su od premijera Milanovića očekivali konsolidaciju evropskih vrednosti i definitivno potapanje nacionalizma. Umesto toga, vlada je otvorila prostor za jačanje nacionalizma i za svojevrsnu „konzervativnu revoluciju” koja je bitno nagrizla vrednosti sekularizma, sprečavanja diskriminacije i rodnu ravnopravnost. Vaš komentar?
Ono što birači nisu očekivali jeste toliko agresivna politika iz opozicije. Moram reći da smo i mi to zaboravili pa nismo očekivali tu vrstu žestoke politike. No, bez obzira na to, sve racionalne političke snage – i one koje su suprotne mojoj – razumele su da je takva radikalizacija opasna po sve i loša za celu zemlju. Nadam se da se sve to sada polako smiruje. Možemo da se svađamo oko stvari oko kojih imamo različito mišljenje, ali u normalnim okvirima, a ne u ekstremima.
Da li će doći do promena hrvatskog ustava koji bi onemogućio referendum o ćirilici?
Mislim da za to nema potrebne većine, iako mislim da bi ona postojala za tu promenu ustava. Kada bi to bila jedina tema, onda bi prošla, ali u pitanju su druge stvari. Kako god, u hrvatskom pristupnom ugovoru EU piše između ostalog i produbljivanje i intenzivnije sprovođenje ustavnog zakona koji garantuje i ta prava.
Pojavu Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića svojevremeno ste označili kao „nov faktor” u regionu. Pamtim da ste delovali veoma obazrivo. Šta danas možete o njima da kažete?
Imate pravo. Bila sam vrlo oprezna, da ne kažem podozriva prema tome kako će to izgledati. Samo sam jednom razgovarala sa predsednikom Nikolićem, ali s kolegom Vučićem sam se videla više puta. Ova vlada uspela je da napravi neke stvari koje niko od nje nije očekivao. Baš zato što to niko od njih nije očekivao. Mislim da su napravili uslugu Srbiji, utoliko što su se opredelili za evropsku opciju. Možete da se slažete ili ne sa njihovim političkim stavovima, ali de fakto su omogućili da je taj put danas dominantno većinski. To je najvažnije. Bez podrške od najmanje 60 odsto ljudi, projekat evropskih integracija je teško ostvariti.
Boško Jakšić
objavljeno: 26.02.2014.
