Izvor: Politika, 12.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bila dvaput jedna zemlja
Postoji li antipod, a takođe i antidot „Razmišljanju o Jugoslaviji” Sabrine Ramet? Nažalost, ne postoji
Objavljujemo esej „The academic West and the Balkan test”, Alekse Đilasa, doktora sociologije, esej je objavljen u engleskom časopisu „Journal of Southern Europe and the Balkans”, decembra 2007. u prevodu autora.
-----------------------------------------------------------
Suvišno je reći da je Sabrina Ramet >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za „direktivni pristup izgradnji države u Bosni”, to jest, da zapadne zemlje jednostavno ponište federalnu strukturu dogovorenu u Dejtonu. Pitam se nije li njen radikalni integracionizam razlog što pravi predstavu od svoje svetosti i prekorava Bozea zbog njegove „sklonosti ka uvredljivom jeziku”. Noel Malkolm deli njenu privrženost potpunoj izmeni Dejtona, kao i većinu njenih drugih političkih mišljenja, prikrivenih i neprikrivenih, i verovatno je najcitiraniji autor u njenoj knjizi. Stoga Malkolm prirodno dobija pohvale za prekršaje slične Bozeovim mada su njegovi mnogo teži. Malkolm je zajedno s Kventinom Horom (Quintin Hoare) priredio „Knjige o Bosni” („Books on Bosnia”) i Rametova je smatra za „neprocenjivu zbirku kratkih prikaza” koji su „često duhoviti” i sa sudovima koji su „u ogromnoj većini slučajeva pouzdani”. Ona se divi „preziru” „prikazivača poliglota”, deli ga, i citira ih sa razdraganošću: „sirovi populizam”, „uprošćavanje do gluposti”, „činjenice su malobrojne i udaljene jedna od druge”, „sumorno neinteligentno”, „vreća za dronjke od knjige” „slikovnica napravljena kako izgleda za đake ili priglupe studente”.
Sabrina Ramet ne samo što se divi „Knjigama o Bosni”, već je očevidno nadahnuta njome i njeno pisanje, mada manje elokventno, kao da se ugleda na ovu i druge tvorevine Malkolmovog jetkog i zlobnog pera.
Ali šta ako bi neko želeo da pročita skorašnju knjigu o Jugoslaviji i jugoslovenskoj tragediji koja je sušta suprotnost onoj Sabrine Ramet? Postoji li antipod (a takođe i antidot) „Razmišljanju o Jugoslaviji”? Nažalost, ne postoji. Međutim, dok takva knjiga ne izađe, može se preporučiti knjiga Džona R. Lempija „Jugoslavija kao istorija: bila dvaput jedna zemlja”, objavljena 1996, čije se prerađeno i novim događajima dopunjeno izdanje pojavilo 2000. Srećom, ona je slobodna od krajnosti i neumerenosti, puna je obzira prema alternativnim mišljenjima, a iznad svega, da se poslužim ponovo citatom iz Majkla Mana, ona ne spada u knjige koje „produžavaju kategorije nacionalističkog mišljenja”. Zasnovana na sistematskom istraživanju i pristupačna, ona je postala opšteprihvaćeni udžbenik za kurseve istorije na univerzitetima. Čudnovato, Rametova je ne spominje.
Džon R. Lempi je profesor istorije na Univerzitetu Merilend, Koledž park, i bivši službenik ministarstva spoljnih poslova koji je bio na službi u Beogradu sredinom šezdesetih godina. „Balkanska ekonomska istorija, 1550-1950: Od imperijalnih pograničnih krajeva do zemalja u razvoju” („Balkan Economic History, 1550-1950: From Imperial Borderlands to Developing Nations”), knjiga sa više od sedam stotina stranica, koju je napisao zajedno s Marvinom R. Džeksonom (Marvin R. Jackson), objavljena je 1982. i Lempi je odmah postao opštepriznat kao vodeći autoritet za ekonomiju ovog regiona, kako prošlu tako i sadašnju, kao i kompetentni opšti istoričar. (Iz današnje perspektive, tačnije proročanstvo bilo bi „Od imperijalnih pograničnih krajeva do zemalja u razvoju do imperijalne periferije”.)
Sada nam je Lempi dao novi pregled ovog dela sveta. Objavljen prošle godine, njegov „Balkan postaje Jugoistočna Evropa: Vek rata i tranzicije” („Balkans into Southeastern Europe: A Century of War and Transition”) dobrodošla je knjiga. Ne samo studentima već i široj čitalačkoj publici potrebna je istorija Balkana dopunjena novim događajima i u jednom tomu, radi obaveštavanja i, takođe, da nam dâ jedinstvenu sliku ovog dela sveta. „Istorija Balkana, 1804-1945” („A History of the Balkans, 1804-1945”) Stevana K. Pavlovića (Stevan K. Pavlowitch), objavljena 1999, postavlja visoke standarde u nepristrasnom prikazivanju raznih nacionalističkih sukoba i ispitivanju njihovih uzroka i uopšte je autoritativno delo. Ali, deo knjige koji se bavi dvadesetim vekom predstavlja samo oko polovinu čitave knjige i obuhvata jedino period do kraja Drugog svetskog rata.
Nastaviće se
--------------------------------------------------------------------------
Aleksa Đilas
[objavljeno: 13/04/2008]
