Izvor: Večernje novosti, 12.Dec.2015, 19:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Biković: Luđi smo od braće Rusa!

IZRAZIO je želju u poslednjem intervjuu za „TV novosti” da zaigra negativca i ona će mu se uskoro ostvariti. U novom trileru o organizovanom kriminalu producentskog dvojca Miloša Avramovića i Gorana Šušljika „Južni vetar”, čije je snimanje zakazano za proleće, večitom pozitivcu velikog ekrana Milošu Bikoviću poverena je uloga pripadnika beogradske automobilske mafije - Petra Maraša. Život ovog problematičnog mladića taman je počeo da dobija smisao. Napustio je roditeljski >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << dom i s dugogodišnjom devojkom Sofijom uselio se u novi stan. Klan čiji je pripadnik dobro „radi”. Posao je uigran, novca ima dovoljno za sve, a policija im ne pravi probleme. Sve će se to promeniti kad Maraš slučajno ukrade kola narko-klanu, i tako izazove lavinu nevolja svojoj družini i ljudima koje voli. Sad, kad u rukama ima ulogu lošeg momka, pitamo najpopularnijeg mladog srpskog glumca na koji način se sprema da ga najbolje predstavi: - To da li ste fudbaler ili se bavite krađom automobila, zavisi samo od životnih izbora koji su vas doveli do takvog okruženja. Planiram da gradim lik na osnovu njegove unutrašnje dinamike, baveći se time kako se odnosi prema problemima i pitanjima koje život pred njega postavlja. To što je kriminalac govori o njegovim životnim odlukama, a kakav je u biti - za tim ću morati da tragam. Izraziću to detaljima kroz emotivne reakcije na određene događaje u kadru. „Južni vetar” nam donosi zanimljivu i dinamičnu priču, koja će odškrinuti vrata mehanizma po kojem funkcioniše ovdašnje podzemlje. * Nedavno je u Moskvi održana premijera filma „Bez granica”, u kojem igrate jednu od glavnih uloga. Po svemu sudeći, on je sušta suprotnost „Bezdušnima”, takođe ruskom ostvarenju. - „Bezdušni” su korporativni triler, a „Bez granica” komedija s primesama romantike, sastavljena od četiri priče. Igram, verovali ili ne, fudbalera. Međutim, on je mogao da bude i poznati umetnik, važno je to što je dospeo u psihološku krizu zbog posla. Usled upliva ogromne količine novca u njegov život, počeo je da gubi prioritete. Film se bavi onim stvarima koje su usledile po njegovom udaranju glavom o zid. Očekujem da će biti prikazan i u srpskim bioskopima. „Južni vetar”* Kakvo iskustvo nosite sa snimanja ruskih filmova, kad je reč o produkciji, nasuprot neke najbolje srpske? - Nema velikih razlika. Doduše, saradnja s Nikitom Mihalkovom je na najvišem produkcijskom nivou za tamošnje uslove, ali to bi moglo da se pripiše njegovom načinu rada. Mada, ne razlikuje se mnogo proces snimanja „Sunčanice” od „Montevidea”. Imamo isti pristup poslu i snimamo sličnim kamerama. Naravno, ulaganja su veća i više je ljudi angažovano na filmu. * Uspeli ste da se nametnete tamošnjim producentima i publici. Znači li to da ste se odomaćili na moskovskim ulicama ili vam srce i dalje bije srpskim ritmom? - Meni će srce da bije srpskim ritmom sve dok sam živ. Ja sam Srbin, gde god da odem. I kad bih poželeo, ne bih mogao da odsečem svoje korene. Uvenuo bih. S druge strane, Rusija nam je toliko bliska da među nama skoro i da nema razlika. Kad savladate jezičku barijeru, jedino na šta morate da se naviknete je ogromno prostranstvo i razmere. Kako kulturne, tako i materijalne.VREME ZA POEZIJU * Ima li u vašem zgusnutom rasporedu još mesta za poeziju? - Tu i tamo bacim po neki stih na papir. Vratim mu se posle izvesnog vremena, kad malo padne prašina na te stihove, pa ako i ispod nje nešto znače, onda ih pošaljem nekom da ih pročita. Ukoliko dobijem potvrdan odgovor, objavim ih na društvenoj mreži. * Kako ste uspeli da savladate ruski naglasak? - U „Bezdušnima” su morali da me ozvuče. Za snimanje trećeg filma „Bez granica”, uspeo sam da „skinem” akcenat, tako da je u bioskope ušla verzija s mojim glasom. Akcenat mi je malo drugačiji i može da ga primeti samo Rus, ako obrati pažnju. To mi je bio najteži zadatak, koji me je umnogome blokirao. Ali dokazao sam sebi da mogu da ga savladam. Sad glumim ne obraćajući pažnju na to kako izgovaram tekst. U studiju se sve može srediti tako da zvuči perfektno. * Kažete da omladini nedostaje samo palica da razbije televizor, preko koga nam sugerišu da smo degeneričan narod. Jesmo li odista takvi, kad su nam skaredni programi najgledaniji, ili nemamo hrabrosti da upotrebimo palicu? - Rekao sam da nam nedostaje i polica. Polica za knjige nam je potrebnija. Ako posedujemo dovoljno čvrstu, koja može da izdrži teret knjiga, onda ćemo imati u glavi dovoljno sadržaja. Tada ćemo moći da isključimo televizor. Divan smo narod, ali moramo više da cenimo sebe. Rijaliti programima, od kojih ne možete da pobegnete, jer ih ima bezbroj, sami sebi pucamo u kolena. Kreiramo deci ne baš svetlu budućnost. Šta ostavljamo onima s 14 godina, koji se još formiraju i traže u rijalitijima model ponašanja? Oni će, kad stasaju i završe fakultete, donositi odluke koje će se ticati svih nas. U kakvom će društvu živeti moje dete, kad izraste to semenje koje nije posejano rukama profesora u školi, ili umetnika u kulturnoj sferi, nego rukom „Velikoga Brata”? * Kakva je po tom pitanju situacija u Rusiji? - Nisam primetio da su rijaliti tamo uzeli maha. Znam za jedan koji se prikazuje deset godina, ali mislim da je ograničen na jedan kanal bez nacionalne frekvencije. Rijaliti je daleko od ruske svakodnevice i prajmtajma. * Od Moskve preko uloge asistenta na FDU do „Južnog vetra”. Živite život „bez granica”, a kako on izgleda kad povučete ručnu? Imate li je uopšte u tom „automobilu”, s kojim ste projurili kroz dvadesete? - Nemam. Evo, opipavam pored menjača, ali još je nisam pronašao. Negde sam je zaturio (smeh). Živim punim gasom, valjda neću da se slupam. Ruski film Bez granica* Kako se Rusi raduju i vesele? - Slični smo i po tome. Doduše, malo smo luđi. I u pozitivnom i u negativnom smislu. Energija je u Beogradu burnija. Njega čine ljudi i to je jedno od naših najvećih bogatstava. Moji prijatelji iz Rusije uglavnom se zbog toga vraćaju ovde. * Učestvovali ste u ekranizaciji muzičkih spotova. Vidite li sebe u budućnosti u režiserskoj stolici? - Režija je kompleksna, zahteva visok stepen kulturnog obrazovanja. Još nisam tome dorastao, ali voleo bih. Imam neke ideje za scenario, koje ponekad razrađujem, ali daleko su od realizacije.

Nastavak na Večernje novosti...