Izvor: Politika, 25.Jan.2014, 22:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biciklom do pejzaža
Autorska izložba Save Stepanova „Milan Konjović i Stevan Kojić: O umetnosti (i o biciklu)”, Galerija Kulturnog centra Beograda
„Kritičari su izabrali”, višedecenijski projekat Kulturnog centra Beograda, od 2001. godine modifikovan je u autorsku izložbu kojom se predstavlja laureat nagrade „Lazar Trifunović”. Ovo prestižno priznanje za kritičko pisanje o savremenoj umetnosti dodeljeno je 2011. godine Novosađaninu Savi Stepanovu (1951) za monografsku studiju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posvećenu stvaralaštvu Branka Filipovića Fila. „Postoje umetnici koji delujući unutar svoje umetnosti, permanentno brinući o autentičnosti vlastitog slikarstva, sasvim prirodno i logično ostvare neraskidivu vezu sa svetom i vremenom u kome žive.” Ovim kritičarsko-istoričarskim rezimeom Filovog stvaralaštva Stepanov na jedan način iscrtava i sopstveni portret kritičara koji uspeva da održi ravnotežu u prosuđivanju i sačuva se isključivosti u odnosu „stara” i/ili „nova” umetnost. Upravo i njegov novi autorski izbor Konjović–Kojić u znaku je poštovanja različitih inventivnosti i drugačijeg shvatanja umetnosti. Reč je o otvorenom dijalogu stvarnog i mogućeg, dve paralelne umetničke prakse i estetske realnosti vremena.
Između ostalog, profesionalne stavove Stepanova formiralo je bogato iskustvo kustoske prakse uz upadljivu lidersku poziciju kritičara na delu, organizatora događaja, selektora i autora zapaženih projekata. On primenjuje strategijusada i ovdepostavljajući kritičarske teze koje svojom svežinom i dinamikom svedoče o smelom konceptu i poziciji kreatora, promotora i protagoniste aktuelnosti u vizuelnim umetnostima krajem 20. i početkom 21. veka na umetničkoj situaciji Vojvodine ali i šire.
Nova autorska izložba Save Stepanova „Milan Konjović i Stevan Kojić: O umetnosti (i o biciklu)” konceptualizuje dva različita umetnička stava, dva različita vremena i generacijska uporišta kojima je, uprkos tolikim razlikama, ostavljeno dovoljno prostora i za zajedničko delovanje.
Svoju kritičarsku eksplikaciju u kojoj razuman dijalog ostvaruje umetnost antipoda Stepanov pojašnjava kao „relaksirani pokušaj uporednog sagledavanja dva umetnička opusa”. Čuvajući se sukobljavanja dijametralno suprotnih stvaralačkih teza, on analizira izabrane autore sa dozom kritičarske zrelosti i razumno ističući kodove vremena i estetske paradigme 20. i 21. veka.
Pejzaž, kao velika slikarska tema, u osnovi je ove postavke koja je i vizuelno u galeriji podeljena na Konjovićev slikarski zid i Kojićevu prirodnjačko-kompjutersku instalaciju. Ekspresionistički snažna pikturalnost Konjovićevih slika, davno završenih dela, korespondira sa Kojićevim „subjektivnim tehnološkim strukturama” rada u procesu. Zajednička tačka ovih stvaralaca je i potreba da se dodirne suština prirode, ali se njihove ideje o prirodi bitno razlikuju, kao i stvaralački postupak i rezultati. Dok je Konjovićevo slikanje u prirodi na liniji magijskog čina rađanja slike, za Kojića je priroda u njenom sistemu još jedan stvaralački resurs za istraživanje energetskog potencijala u polju elektronske umetnosti, čiji je on zapaženi akter. Tako su i stvaralački postupak i rezultati različiti. Razlika je u stvaralačkom očekivanju (starinske) inspiracije i koncepta ekranske paradigme kad se impulsi prirode kompjuterski obrađuju/estetizuju. Bicikl je još jedna zajednička tačka ovog rada. Zanimljiv je podatak da je Konjović u svoje slikarske seanse odlazio biciklom, a da Kojić u svom stvaralačkom aktivizmu, između ostalog (zemlja, cveće), koristi re/kompjuterizovan bicikl. Ipak, očito da je karakter njihovih biciklističkih putovanja različit.
Sugestivnost ovog dijaloga autora dve generacije, dva različito kodirana vremena i dve različite umetničke prakse ostvaren je upravo potentnim stvaralačkim energijama koje integrišu u jak doživljaj uljane slike Milana Konjovića i elektronsku sliku i piktogramski crtež u razuđenoj instalaciji Stevana Kojića. Sava Stepanov je ovaj svojevrsni dijalog pročitao i kao diskretni omaž Konjoviću što je u ovim vremenima lakog zaborava osnažujući faktor.
Ljiljana Ćinkul
objavljeno: 26.01.2014
