Izvor: Blic, 16.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bićemo naučnici u Srbiji
Bićemo naučnici u Srbiji
Imaju sve petice u školi, sanjaju da postanu naučnici, proputuju svet, udaju se, ožene i imaju petoro dece. Žele da se usavršavaju u inostranstvu i vrate u svoju zemlju - ali, kako kažu, samo ako se nešto do tad promeni i u Srbiji uvide šansu za sebe. Nerviraju ih 'trapave reforme' i to što se ljudi stalno žale i kukaju na život.
Vladimir Marinković, kandidat za đaka generacije u novosadskoj gimnaziji 'Isidora Sekulić', planira >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da upiše Fakultet tehničkih nauka i pretpostavlja da će studije završiti u zemlji. Ali ako se u međuvremenu nešto krupno ne promeni, teško da će posle studija ostati ovde.
- U našoj zemlji mnogo toga zavisi od sreće, neko tek tako uspe da se probije na važno mesto, a neko sa odličnim fakultetom i uspesima ništa ne radi. Zaista bih voleo da ostanem ovde, ali ne vidim perspektivu, niti šansu za sebe, kao i brojne moje kolege iz generacije. Stipendije su, na primer, toliko niske da se ni ne trudimo da ih dobijemo. Za sada nemam jasnu viziju šta bih mogao da radim nakon fakulteta, ali ću se truditi da uđem u neku firmu koja može mnogo da mi pruži i u kojoj mogu da se razvijam, a trenutno je za mene vrh vrhova 'Majkrosoft' - priča Vladimir.
Marina Milanović, farmaceutski tehničar Medicinske škole sa Zvezdare, kaže da je sigurna da će upisati fakultet jer je svesna da bez toga ne može da nađe dobar posao, ali i zato što još ne može sebe da zamisli na poslu.
- Po završetku fakulteta potrudiću se da nađem posao u zemlji, jer mi se ne ide u inostranstvo. Čini mi se da ne bih mogla da podnesem da se priča drugi jezik oko mene. Mislim da u inostranstvu ili, kako kažu na Zapadu, nije tako sjajno kako se priča i da treba biti oprezan. Uz to, oblast farmacije u Srbiji nije toliko zapostavljena kao možda neke druge pa ne mislim da sam u boljoj situaciji. A i ko zna šta će se sve promeniti dok dođe do toga da se ja zaposlim. Druge zemlje bih volela da vidim ali ne i da živim tamo - kaže Marina.
Ima nadu da će biti bolje
Miloš Davidović, đak Trinaeste beogradske gimnazije:
- Još uvek ne znam šta ću kada završim školu jer mi se mnogo različitih opcija vrti po glavi. Gluma, elektrotehnika, matematika... Ništa još nije sigurno - kaže Miloš.
Ni on ne želi da živi u inostranstvu i nije izgubio nadu da će ovde biti bolje. Kaže, otišao bi u inostranstvo na stručno usavršavanje jer je čuo da su tamo uslovi za studiranje mnogo bolji nego kod nas. Otišao bi i na postdiplomske studije, ali bi voleo da se vrati ovde ako bude imao perspektivu.
Ana Sušić, maturant Filološke gimnazije iz Beograda, kaže da postoji mogućnost da dobije stipendiju da studira ekonomiju na prestižnom italijanskom fakultetu 'Bokoni', ali je ona već odlučila da neće otići jer, kako kaže, veruje da i na našim fakultetima može da se stekne kvalitetno obrazovanje.
- Ne sviđa mi se ekonomija, a ionako sam već odlučila da ću upisati prava. Volim jezike, ali neću ih studirati jer smatram da ne treba samo na njima da se završi. Već znam italijanski i engleski, a planiram da naučim i portugalski - kaže Ana.
Ana ne bi volela da živi u inostranstvu, ali nije sigurna ni da joj se ostaje ovde. Kaže, ljudi suviše kukaju, stalno se žale na život i to je deprimirajuće. Ona misli da ovde nije tako strašno i najradije ne bi odlazila ako ne bude morala.
Natalija Stojković, maturant Gimnazije 'Svetozar Marković' iz Niša, otkriva da je oduvek želela da studira anglistiku i da se nada da neće imati teškoća da upišem te studije.
- Osvojila sam četvrto mesto na Republičkom takmičenju iz engleskog jezika. Ne planiram da studiram u inostranstvu, ali išla bih kad bi mi neko ponudio. Vratila bih se u Srbiju jer, ako i moja generacija ode iz ove zemlje, zaista ne znam šta će biti od Srbije! Ovde mora mnogo toga da se menja, ali pre svega svi moramo da želimo da krenemo napred - dodaje Natalija.
Neću da radim u inostranstvu
Pravni fakultet pokušaće da upiše i Nišlijka Milena Zdravković, maturant Stručne škole 'Filip Kljajić', i dodaje:
- Iako se sada obrazujem za konfekcijskog tehničara, to neće biti moje zanimanje jer u Srbiji trenutno ne postoji budućnost za tekstilnu industriju. Umesto Tehnološkog fakulteta u Leskovcu, okušaću se na pravima. Ne bih išla u inostranstvo da studiram, niti da radim nakon studija.
Želim da pomažem našim ljudima
Medicinom će nastaviti da se bavi i Dane Krtinić, maturant Medicinske škole iz Niša, i nada se da neće morati da napušta Srbiju jer mu je za 'sada ovde sve u redu':
- Voleo bih da nakon završetka studija radim u Beogradu. Nisam zainteresovan za studiranje u inostranstvu. Tako je sada ali ne isključujem da ću možda da promenim mišljenje.
Maturant Druge kragujevačke gimnazije Ivan Nikolić namerava da nastavi studije na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Opcija da to bude renomirana visokoškolska ustanova u Beču definitivno je otpala, jer nije uspeo da obezbedi stipendiju:
- Ubeđen sam da ću steći indeks budžetskog korisnika Medicinskog fakulteta u Beogradu. Ako kojim slučajem kiksnem, alternativa je Medicinski fakultet u Kragujevcu - kaže za 'Blic' Nikolić i otkriva da se za medicinu opredelio 'jer želi da pomaže ljudima'. Planira da postane kardiohirurg, da nekoliko godina provede na usavršavanju u inostranstvu, potom se vrati u Kragujevac i otvori privatnu kliniku.
Nikolić se žali da su mladi i nadareni talenti kod nas i dalje zapostavljeni. Član je Mense i pobednik na brojnim takmičenjima iz hemije i istorije. Želja mu je da se oženiti odmah posle završetka studija i da dobije petoro dece: tri sina i dve kćeri i veruje da će im omogućiti srećno i bezbrižno detinjstvo koje on zbog spleta okolnosti nije imao.
Školovanje na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu nastaviće i maturantkinja Medicinske škole Sandra Mijatović koja kaže da je medicina njeno jedino opredeljenje.
- Želim da budem specijalista dečje kardiohirurgije. Mislim da je to dobar poziv i da ću u toj struci dati i naučni doprinos - kaže Mijatovićeva. Kada je upisivala medicinsku školu bila je ubeđena da će Srbija u međuvremenu postati članica Evropske unije i da će moći da studira gde god zaželi. Planirala je da to bude Nemačka ili Francuska. Jezik nije barijera, ali se njena želja raspršila kao balon od sapunice. Sandra potiče iz porodice koja nije u mogućnosti da sama podnese skupe troškove. Ostaće i Šumadiji, u belom mantilu do kraja radnog veka. J. Subotić
