Izvor: Blic, 07.Apr.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biće i gore
Zoran Luković
Vlada je definitvno odustala od takozvanog solidarnog poreza, mere koju je jedan nedeljnik na naslovnoj strani duhovito definisao kao „državno džeparenje”. Međutim, to nikako ne znači da smo najgore ostavili iza sebe. Naprotiv! Realne su i upozoravajuće reči guvernera da „u sledećih nekoliko meseci najteže tek dolazi”. Svi ekonomski pokazatelji to potvrđuju. Vredi ponoviti da je kriza samo ogolila, dodatno ubrzala negativne procese koje je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vlast prenebregavala i ignorisala motivisana političko-stranačkim kriterijumima. Tih negativnih pokazatelja je na pretek:
- Primanja u Srbiji su realno manja za oko 18 odsto zbog pada vrednosti dinara, u martu su dodatno smanjena za još oko osam odsto, a da su cene na malo porasle više od šest procenata;
- Industrijska proizvodnja u Srbiji u februaru je bila 19,7 odsto manja nego u istom mesecu 2008, dok je u poređenju sa prosečnom u 2008. bila manja 21,9 odsto;
- Prosečna bankarska kamata na kratkoročne pozajmice u Srbiji prošlog meseca je dostigla neverovatnih 57,38 odsto, što osim zelenaškog karaktera na koji država ne reaguje, pokazuje i stepen rizika i strah kapitala od nestabilnosti i nelikvidnosti aktera ekonomske scene;
- U prvom tromesečju ove godine inflacija je 5,8 odsto, što je povećanje veće nego za osam meseci protekle godine;
- Zakonski obavezujuća avansna uplata po osnovu PDV-a naterala je oko 3.200 malih i srednjih firmi da se zaduže kod banaka, pa je sada nelikvidno oko dve i po hiljade jer država ne obavlja povraćaj novca na vreme, a naplate za posao kasne;
- U januaru i februaru iz Srbije je izvezeno robe za 490 miliona evra, dok je u istom periodu 2008. godine izvoz iznosio 742 miliona, što je manje za 252 miliona evra.
Može se mnogo toga još navoditi u prilog odavno prisutnoj proceni ekonomske javnosti, o našoj nezavidnoj situaciji i bez svetske krize.
Ipak, ne može bez upitanosti: kakva je to odgovorna Vlada koja u oktobru prošle godine planira rast budžeta od nekoliko procenata, a samo koji mesec kasnije ima rupu od milijardu evra?
Zanimljivo je da Ekonomski savet, koji je formiran da pomogne Vladi i premijeru, nije bio uključen u traženje rešenja koja bi donela realizaciju aranžmana sa MMF-om. Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu i član ekspertskog tima Vlade, na predloge oko nekih novih poreskih zahvatanja gleda sa skepsom ne iz pozicije učesnika, već posmatrača. Valjda zato i konstatuje da bi „umesto povećanja poreskog opterećenja za veći broj pojedinačnih proizvoda bilo bolje i efikasnije da je povećana opšta stopa PDV sa 18 na 19 ili 20 odsto”. Rezerve prema predlogu Vlade, koji još nije ozvaničen, iskazuje i Vladimir Gligorov kada kaže: „Mere koje se najavljuju biće teško sprovodive jer su to mere dodatnog smanjenja tražnje... to vodi novim pregovorima sa MMF-om i novom rebalansu.”
Zašto su profesor Arsić i valjda svi ostali članovi Saveta, i mnogi drugi ekonomisti koji drugačije vide našu stvarnost, ostali izvan procesa traženja načina da se uštedi, javnost pouzdano ne zna. Bilo bi baš optimistički verovati da će glomazna Vlada koja je u mnogo čemu okasnila, biti motor zaustavljanja ekonomske kalvarije koja je izvorno naša i koja je krizom samo ubrzana. Ne radi se o defetizmu, odsustvu strpljenja ili političkoj pakosti u odnosu na vladajuću koaliciju. O ne! Život i zdrav razum nisu na strani ove Vlade.
Ovako ili onako, nešto biti mora i cenu svega moraće da plate svi: građani, država, političari... Samo neka bude svakom prema zaslugama, statusu i odgovornosti.
