Izvor: VOA, 17.Maj.2017, 19:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biber: Dok Srbija čuva regionalnu stabilnost, Zapad ne zanima šta radi kod kuće
Dokle god Srbija obezbeđuje stabilnost u regionu, Zapad ne mari za to što se vlasti ponašaju nedemokratski, i to je takozvana “stabilokratija” – ocenio je Florijan Biber profesor Univerziteta u Gracu, jedan od članova tink-tenk organizacije BiEPAG i dobar poznavalac prilika na Balkanu. U intervjuu za Glas Amerike govorio je o slobodi medija u Srbiji, regiolnalnim tenzijama, uticaju Zapada i Rusije na Balkan. Zaoštrenu retoriku na liniji Beograd-Priština, Biber za sada ne vidi kao realnu opasnost, a hoće li prerasti u sukob, kaže, zavisi od lidera. „Ja vidim to više da se koristi kao veštačka kriza za domaću politiku unutar Srbije, ali i na Kosovu, znači sa obe strane je to korisno, to mobiliše glasače, to okreće teme u pravcu odbrane nacionalnih interesa i na Kosovu i u Srbiji, i u tom smislu je to veštački. Ali, to ne znači da ne može da eskalira, jer ne može da se kontroliše svaka kriza. Ja cenim da vlast u Srbiji i na Kosovu ne želi eskalaciju, želi samo krizu, ali može uvek neko treći, pogotovo u okviru unutrašnje krize na Kosovu kao sada ili neki treći akteri u Srbiji mogu da iskoriste priliku da eskaliraju stvar.“ Glas Amerike: Kada govorimo o Srbiji, mnoge međunarodne organizacije poput Reportera bez granica, Fridom Hausa i Pju centra su rekle da je demokratija u Srbiji na niskom nivou, a posebno su naglasile da mediji nisu slobodni i da postoji neka vrsta cenzure i autocenzure. Koliko je to opasno? „Stanje medija u celom regionu, a pogotovo u Srbiji je jako loše. Ima dva problema: jedan problem je nedostatak slobode medija, ne samo javnog servisa nego i privatnih medija koji više nemaju kritičke emisije...S druge strane, imate neke medije koji napadaju opoziciju jako oštro, i ne samo opoziciju nego i druge zemlje u regionu...Ako čitate te novine imate utisak da će rat sutra da krene u regionu, a to je jako opasno jer igra na strah ljudi, a strah je najopasniji momenat koji može da podržava autoritarne vlade.“ Predsednički izbori su održani u Srbiji bez stranih posmatrača, a domaći su rekli da nisu zabeležili veće neregularnosti. Međutim, u delu javnosti se pominje da je rezultat izbora bio rezultat zastrašivanja, pritisaka na medije, onemogućavanja opozicionim kandidatima da dođu do reči. Da li je moguće da u Srbiji imamo demokratiju spolja, da su procedure poštovane, a da se unutra dešava nešto drugo? „To je širi fenomen u regionu, a ono što vidimo na ovim izborima, da formalno jeste demokratija, da poštuje sve formalne do neke mere kriterijume demokratije, i to ne svuda, ali da suštinski nije demokratija. Postoji pritisak, to znamo. Postoji pritisak u smislu da ljudi koji su zaposleni od strane (Srpske) napredne stranke moraju da glasaju za tu stranku, i to je fenomen u celom regionu.“ Nekoliko puta ste upotrebili reč "stabilokratija" da opišete situaciju u Srbiji, možete li da objasnite šta znači? „Imate te režime u regionu koji nisu potpuno demokratski, ali dobijaju podršku sa strane EU ili nekih zemalja članica, jer je njima najbitnija stabilnost u regionu. I te vođe i u Srbiji i u regionu, kažu da nude tu stabilnost, oni kažu mi smo proevropski, mi ćemo sarađivati, samo ne pitajte šta mi radimo unutar zemlje.“ Evropska komisija u prošlogodišnjem izveštaju o napretku Srbije nije pomenula rušenje u Savamali, a deo javnosti je za taj slučaj rekao da ne postoji bolji primer ukidanja vladavine prava. Pomenuli ste da postoji ta javna podrška evropskih srpskim zvaničnicima na vlasti, a pretpostavljamo da, iako postoje kritike, one se čuju iza zatvorenih vrata. Treba li EU da promeni pristup kako bi se otišlo korak dalje u konsolidaciji demokratije? „Mi znamo da su profesionalnci u EU želeli da stave Savamalu u izveštaj, ali nisu mogli zbog diplomatskog pritiska i srpske vlade. Oni su lobirali jako da to ne stoji u izveštaju, jer oni to koriste kao dokaz da to nije problem, jer ako nije u izveštaju onda nije problem. Ako to EU ne kaže javno, samo iza zatvorenih vrata, onda imate u Srbiji samo sliku Vučića sa Merkelovom, i poruke koje on šalje, i mi ne znamo koliko je ona bila kritična prema Vučiću, poruka je samo on je partner za EU. EU mora da bude jasnija i glasnija sa kritikom. To ne znači da treba da prekine saradnju sa Vučićem...To treba da bude to partnerstvo, ali to ne znači da ne treba biti kritičan u javnosti.“ Kada govorimo o spoljnoj politici Srbije, ona je formalno na putu ka EU, radi se na ispunjavanju uslova za otvaranje poglavlja. Istovremeno se sarađuje sa Rusijom, jasno se govori da se te saradnje Srbija neće odreći, sada se sarađuje i sa Kinom na ekonomskom planu. Šta mislite, može li tako doveka da se balansira? „Čini mi se da Vučić želi da bude mali Tito ili veći Tito, da stvori neki pokret nesvrstanih, i da igra dobro i sa jednom i sa drugom (stranom). A posle neće imati dobre odnose ni sa jednom ni sa drugom. Taj momenat da ima dobre odnose i sa Kinom i sa Amerikom i sa Rusijom je samo moguć ako nije jasno kada će članstvo u EU biti moguće. Takvu vrstu odnosa kakav Srbija želi da ima sa Rusijom nije moguće imati tokom celog procesa proširenja. Ja mislim da sada Vučić i Vlada u Srbiji koriste momenat kada proces proširenja ne napreduje brzinom kojom je napredovao pre 10 godina, ispunjava prazninu dobrim odnosima sa Rusijom. Igra se sentimentalnom idejom sa odnosima sa Rusijom, a Rusija je zahvalna jer tako može da pokazuje svoju moć i kvari igru u odnosima EU." Crna Gora ulazi u NATO, istovremeno optužujući Rusiju da pokušava da izvrši različite vrste pritisaka. Može li sada da se poveća ruski uticaj na Srbiju? „Srbija je ključna u regionu za Rusiju, jer kroz Srbiju može da utiče na događaje u CG, na Kosovu, i u Bosni i Hercegovini, i donekle u Makedoniji – Srbija je jedina zemlja koja ih sve povezuje i daje neki ulaz i ostaće ključna u regionu za Rusiju jer to je jedina vlada koja ima simpatije prema Rusiji, drži vrata otvorena. I to može naravno da negativno utiče na odnose sa drugim zemljama u regionu. Mislim da će ruski uticaj biti u Srbiji onoliki koliki vlada želi, jer ruski uticaj u regionu nije samostalni faktor, nego faktor po osnovi zahteva vlada u regionu.“
.jpg)
