Izvor: Southeast European Times, 06.Mar.2012, 23:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

BiH preduzima korake da postane sedište svetske forenzike

Vlasti sarajevskog kantona pružiće logističku podršku Međunarodnoj komisiji za nestala lica da svoje sedište i svetski priznatu forenzičku laboratoriju trajno smesti u prestonicu BiH.

06/03/2012

Anes Alić za Southeast European Times iz Sarajeva -- 6.3.2012.

Bosna i Hercegovina (BiH) pravi planove da postane globalni centar za ekspertizu i tehnologiju identifikacije DNK, koje su stigle čak do SAD, Tajlanda i Iraka, ali se suočava sa logističkim i >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << finansijskim izazovima u ostvarivanju svog punog potencijala.

Međunarodna komisija za nestala lica (ICMP) u BiH, koja je razvila tehnologiju u saradnji sa naučnicima BiH, potvrdila je da će u Sarajevu biti smešteni njeno novo globalno sedište i centralna forenzička laboratorija.

„Već smo glavni forenzički centar u svetu i nekoliko evropskih vlada je ponudilo da budu domaćini našeg globalnog sedišta, ali mi verujemo da je Sarajevo najbolji izbor“, kaže za SETimes koordinatorka programa ICMP za zapadni Balkan Klaudija Kuljuh.

Pre pojave tehnologije ICMP krajem devedesetih, naučnici su se oslanjali na tradicionalne forenzičke metode koje su bile spore i ne tako pouzdane.

ICMP je razvila elektronsku bazu podataka i poredi desetine hiljada uzoraka DNK. Njen program traži profile sa verovatnoćom jedan prema deset miliona. On može da identifikuje žrtvu u roku od jedne sekunde čak i korišćenjem uzorka krvi vrlo dalekog rođaka.

Identifikovanje posmrtnih ostataka nestalih lica -- godišnje nestane otprilike 150.000 osoba -- više nije preterano težak ili nepouzdan proces.

ICMP-ovo napredno profilisanje DNK obavlja tim eksperata na polju forenzike, patologije, bioinformatike, molekularne biologije, arheologije i antropologije. Komisija zapošljava 140 osoba, od kojih su većina državljani BiH, obrazovani u BiH i obučavani u laboratoriji komisije.

I dalje je otvoreno skoro 10.000 slučajeva iz rata u BiH 1992-95, većinom vezanih za masakr u Srebrenici.

Ovaj politički osetljiv proces olakšan je 2005. godine, kada su vlasti BiH osnovale Institut za nestala lica (MPI) na državnom nivou, spojivši tri etnički odvojene organizacije kako bi se informacije razmenjivale i preko etničkih linija.

Broj identifikacija se nakon toga povećao, ali eksperti kažu da očekuju dodatan napredak kasnije ove godine, kada će MPI stvoriti centralnu bazu podataka. To će pomoći da se preciznije izračuna broj nestalih lica.

Na međunarodnom planu, laboratorija ICMP sa sedištem u BiH pomogla je da se identifikuju žrtve uragana Katrina, koji se dogodio 2005. godine u SAD, analizom 250 uzoraka kostiju, kao i posmrtni ostaci nestalih lica u Iraku i nekih žrtava napada na Svetski trgovinski centar.

Tajland, Velika Britanija i Nemačka takođe su tražili pomoć ICMP u identifikovanju 8.000 žrtava cunamija u Aziji 2004. godine.

U skorije vreme nova libijska vlada kontaktirala je ICMP tražeći pomoć.

Komisija igra ključnu ulogu u postkonfliktnim zemljama i direktno utiče na pomirenje, kao i na povratak izbeglica, navodi predsednik Borda direktora MPI Marko Jurišić.

„Nema napretka u bilo kom smislu bez sahranjivanja mrtvih i kažnjavanja onih koji su ih ubili. Kao što istorija pokazuje, ako se pitanje nestalih lica zanemari, one ono će u nekom trenutku izbiti na površinu i tražiće se odgovori“, rekao je Jurišić za SETimes.

Međutim, trenutni izazov je postavljanje globalnog forenzičkog centra na internet. Godišnji budžet za rad ICMP samo na zapadnom Balkanu iznosi 5.3 miliona evra. On se oslanja na pomoć, donacije i doprinos vlada učesnica.

ICMP-u je takođe neophodna logistička pomoć BiH. Vlasti Sarajevskog kantona obećale su da će pronaći odgovarajuću lokaciju za novi objekat, shvativši da bi takav dogovor mogao da znači unosne ugovore za lokalne farmaceutske kompanije i laboratorije.

„Ideju ICMP prepoznali smo kao veoma opozitivnu... Vrlo je blizu ostvarivanja, ali moramo da sledimo odgovarajuće administrativne procedure da bismo zadovoljili potrebe (ICMP)“, rekao je gradonačelnik Sarajeva Alija Behmen za SETimes.

Na širem nivou, BiH će se naći na mapi kao svetski lider u profilisanju DNK i postkonfliktnom pomirenju, a ne jednostavno kao žrtva.

„Iz nečeg strašnog izlazi i nešto dobro. Bosna može da igra važnu ulogu u otkrivanju istine i [promovisanju] pomirenja u svetu“, rekla je za SETimes Munira Subašić, predsednica udruženja Majke Srebrenice.

Nastavak na Southeast European Times...