Izvor: Southeast European Times, 16.Jul.2012, 22:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BiH odlaže izbore u 'podeljenom gradu'
Dve trećine građana Mostara želi da se njihov grad ujedini, ali političari su usporili proces.
16/07/2012
Anes Alić za Southeast European Times iz Mostara -- 16.7.2012.
Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine odložila je oktobarske izbore u Mostaru dok vladajuća bošnjačka Stranka demokratske akcije i Hrvatska demokratska zajednica ne reformišu izborni zakon kako bi se osigurala proporcijalna zastupljenost.
Ustavni sud BiH zaključio >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << je prošlog juna da je izbor po tri delegata iz šest izbornih okruga u tom gradu neustavan.
Prema statutu koji je na snazi, isti broj delegata može da se izabere iz oblasti sa 30.000 stanovnika i onih sa 7.000 stanovnika. Sud je objasnio da broj odbornika iz okruga nije proporcijalan broju birača i naložio je izborne promene u narednih šest meseci.
U Mostaru je 12.000 više hrvatskih birača u odnosu na bošnjačke. Sedamnaest godina nakon okončanja rata 1992-95, grad je etnički podeljen na zapadni deo, gde dominiraju Hrvati, i na istočni deo, u kojem dominiraju Bošnjaci.
Mostar ima dve elektroenergetske kompanije, dve telefonske mreže, dve poštanske službe, dve plinare i dva univerziteta. Hrvatski i bošnjački đaci imaju odvojenu nastavu, uče iz različitih udžbenika i često učestvuju u nasilju na sportskim događajima.
Etničke podele pretvorile su se u institucionalnu podelu, što je dovelo do političkog ćorsokaka u kojem nijedna od dve vladajuće stranke nije spremna na kompromis, jer bi rizikovale da izgube glasove koje dobijaju na osnovu nacionalizma.
Tadašnji visoki predstavnik Pedi Ešdaun je 2004. godine ukinuo mostarskih šest opština i zamenio ih izbornim okruzima. Taj korak je doveo do stvaranja jedne administracije, ali ne i do etničke koegzistencije ili premošćavanja institucionalnih podela.
Marinko Gilja, hrvatski predsednik gradskog veća, kaže da je Mostar jedini veliki grad u BiH u kojem Hrvati čine većinu, ali ne mogu to da upotrebe u svoju korist.
„[Političari] su došli do mrtve tačke. Verujem da ovaj problem mora da rešava međunarodna zajednica, koja je, zapravo, napravila statut“, rekao je Gilja za SETimes.
Od 2004. godine međunarodna zajednica je igrala savetodavnu ulogu u razgovorima o statutu Mostara i do sada nije davala nagoveštaje da će ponovo nametnuti rešenje. Strane diplomate su rekle da Mostar ove jeseni verovatno neće imati lokalnu vladu dok u novembru ne isteknu mandati trenutnog gradonačelnika i gradskih odbornika.
Međutim, odlazeći odbornici neće imati ovlašćenja da usvajaju budžet za fiskalnu 2013. godinu -- u iznosu od skoro 30 miliona evra -- lišavajući time gradske institucije sredstava koja su im neophodna za rad.
Umerena Socijaldemokratska partija (SDP) rekla je da se, mada sudska odluka mora da se sprovodi, protivi novom statutu kojim bi se ponovo uspostavile etnički čiste opštine.
Predstavnik SDP Mostara Aner Zuljević rekao je da će njegova stranka predložiti drugačiju verziju statuta, kojom će se održati postojeće izborne jedinice, ali će se omogućiti da iz svake etničke grupe bude izabran po jedan član gradskog veća.
„Ako ostanemo u trenutnom političkom ćorsokaku ili vratimo etničke opštine, sav napredak postignut nakon okončanja rata biće poništen“, rekao je Zuljević.
Ankete pokazuju da se dve trećine građana slaže i da žele da se njihov grad ujedini. Mnogi kažu da je Mostar talac dve političke stranke koje su uspele da vode grad konstantno dve decenije i da ubiru korist od izdašnosti dvostruke administracije.
„Ja sam u mešovitom braku i ne mogu da se izolujem od žene i dece“, kaže za SETimes Jozo Tadić, koji živi u zapadnom delu Mostara. „Mi [Bošnjaci i Hrvati] smo živeli zajedno decenijama i ako političari ne žele da žive zajedno, ne moraju, ali za građane nema opravdanja.“
Nastavak na Southeast European Times...
