Izvor: Southeast European Times, 10.Mar.2012, 21:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BiH na ivici da propusti još jednu ustavnu reformu
Pitanje je da li proširiti grupu kandidata koji mogu da učestvuju u trci za neke od najviših funkcija, ali zastoj samo sužava izglede BiH za evropsku integraciju.
10/03/2012
Anes Alić za Southeast European Times iz Sarajeva -- 10.3.2012.
Suočavajući se sa krajnjim rokom koji ističe u ponedeljak (12. marta), 13 parlamentarnih stranaka Bosne i Hercegovine (BiH) ponovo nije postiglo kompromis o ustavnim i izbornim promenama kojima bi se omogućilo predstavnicima >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << etničkih manjina da se kandiduju za najviše položaje u zemlji.
Politički lideri sastali su se u petak u još jednom pokušaju da premoste jaz između stavova o ustavnim promenama i zaključili sastanak saopštivši da nije postignut nikakav napredak. Ustavne reforme i dalje su značajna prepreka demokratskom napretku u BiH. Svi napori za reformu ustava, koji datiraju iz 2000. godine, doživeli su neuspeh.
Više od dve godine vladajuće stranke pokušavaju da sprovedu odluku Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP) iz 2009. godine da ustav zemlje, čiji je nacrt napravljen u sklopu Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995. godine, sadrži diskriminatorne i nezakonite odredbe koje moraju da se izmene.
Dejtonskim sporazumom uspostavljeno je tročlano Predsedništvo, a predsedavanje rotira između bosanskog Hrvata, Bošnjaka i bosanskog Srbina. Ustavom i izbornim zakonom predviđeno je da samo pripadnici tri konstitutivne etničke zajednice mogu da se kandiduju za tročlano Predsedništvo i parlament.
Zvaničnik bosanskih Jevreja Jakob Finci i romski predstavnik Dervo Sejdić tužili su 2006. godine BiH pred ECHR zbog diskriminacije. S obzirom da nisu jedna od tri vodeće etničke zajednice, Jevreji i Romi -- zajedno sa otprilike 14 drugih manjinskih zajednica -- ne mogu da budu kandidati za predsedništvo ili parlament.
Sejdić, aktivista Unije bosanskih Roma, izjavio je za SETimes da nikada nije nameravao da se kandiduje za bilo koju državnu funkciju, nego se nadao da će ispraviti te nepravde i otvoriti put manjinama u budućnosti.
„Bosanski ustav, napisan u žurbi kako bi se zaustavio rat, mora da se promeni da bi se sprečila dalje diskriminacija. I biće promenjen u nekom trenutku, ali veći izazov će biti promena mentaliteta kod ljudi“, rekao je Sejdić.
On navodi da bi izmena kojom bi se birao jedan član Predsedništva iz Republike Srpske (RS) i dva iz federalnog entiteta FBiH, omogućila svim građanima da budu potencijalni kandidati.
Međutim, zabrinutost ne vlada zbog manjinskih etničkih grupa; nego zbog toga kako će ustavne i izborne promene uticati na proces glasanja kada su u pitanju tri vodeće etničke grupe.
Jedno pitanje posebno koči svaki napredak, kaže Šefik Džaferović, predsednik parlamentarne komisije zadužene za nacrt ustavnih amandmana.
„Složili smo se oko izbora tri člana manjinskih etničkih zajednica u parlament“, rekao je Džaferović za SETimes. „Međutim, i dalje smo podeljeni oko toga da li članove predsedništva treba direktno da bira svaki od dva politička entiteta ili indirektno [državni] parlament.“
Fadila Memišević, predsednica bosanskog ogranka nemačkog Društva za ugrožene ljude, rekla je da tekuća debata nema puno veze sa manjinskim zajednicama.
„Stvar je u tome da su sve etničke grupe diskriminisane u Bosni i Hercegovini, a ne samo manjine. Ustav je diskriminatoran prema bosanskim Srbima u Federaciji i prema Bošnjacima i bosanskim Hrvatima u Republici Srpskoj“, izjavio je Memišević za SETimes.
Prema sadašnjem ustavu, Srbi koji žive u FBiH ne mogu da se kandiduju za tročlano Predsedništvo; niti to mogu Bošnjaci ili Hrvati koji žive u RS. To bi moglo da se promeni ustavnim amandmanima, a zvaničnici u RS zabrinuti su da bi reforme omogućile umerenim glasovima bosanskih Srba u FBiH da preotmu mesto u predsedništvu.
To se desilo hrvatskim etno-nacionalistima 2006. godine. Bosanski Hrvat Željko Komšić, iz umerene, multietničke Socijaldemokratske partije (SDP), izabran je za hrvatskog člana Predsedništva ubedljivom većinom. Hrvatski nacionalisti nisu hteli da priznaju Komšićevu pobedu, rekavši da je pobedio zahvaljujući glasovima izvan te etničke grupe i da, kao takav, nije stvarni predstavnik hrvatskih „ciljeva“.
Parlamentarna komisija treba da završi rad do 12. marta i da podnese predloge amandmana. S obzirom da komisija neće ispoštovati ni ovaj rok, Džaferović se nada da će njen mandat biti produžen, jer je imperativ da se ustav izmeni do 2014. godine, kada će biti održani sledeći opšti izbori.
Nastavak na Southeast European Times...
