Izvor: Blic, 21.Jun.2009, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BiH mora prvo da reši unutrašnje krize
Miloš Čirič, slovenački specijalista za lobiranje, uvođenje promena, vođenje kampanja i krizno komuniciranje, kaže da političari u BiH moraju prvo da reše unutrašnje krize kako bi tek onda mogli da se uhvate u koštac sa globalnom ekonomskom krizom.
„Iz ekonomske krize, kao stanja šoka, mogu se izvući i pozitivne strane da bi se građani vaše zemlje uverili da neka pitanja moraju da odu u drugi plan jer su jednostavno problemi pred kojima smo sada važniji. Kriza >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je, pa šta", kaže Čirič, i dodaje da rešenje treba tražiti u saradnji sa drugima jer i u BiH sigurno ima mnogo pametnih ljudi, ali ih, nažalos,t niko ništa ne pita.
Vaš moto je da za uspeh treba pomoć drugih i da je možeš dobiti ako i ti napraviš nešto za druge. Šta BiH u ovom trenutku može da napravi i da očekuje od drugih?
– Što se tiče BiH, najvažnije bi bilo da počne saradnja. Znači, da počnete da tražite saveznike i unutar zemlje i izvan nje. Ne treba gledati na to kako ste se prethodnih godina svađali i šta je ko kome rekao. Potrebno je smanjiti tenzije i tražiti izlaz iz krize, jer ako ekonomija ne funkcioniše, badava vam je sve ostalo. Ljudi ne mogu da se bave ekonomijom ako su izloženi stalnim napadima neke druge vrste zbog kojih moraju da se bave sami sobom. Tenzije je potrebno spustiti i već jednom postaviti sebi pitanje da li hoćete da budete srećni ili da budete u pravu.
Jedno od svojstava svih dosadašnjih kriza, pa tako i ove poslednje, jeste upravo okretanje prema tradicionalizmu i nacionalizmu. Mi to već imamo!?
– Jednom sam rekao premijeru Dodiku da bi RS, a slično je i u celoj BiH, kao jako imigraciono društvo zbog različitih kultura koje su doneli ljudi sa svih strana u toku preseljavanja za vreme rata morala da pristupi, uslovno rečeno, projektu građenja jednog novog Srbina. Da se jednostavno definiše koja su to ponašanja koja su poželjna i koja treba da budu uzor u društvu. Kad ljudi nemaju novi uzor ili model ponašanja, oni se u kriznim situacijama vraćaju starim modelima. Ono što je tipično za Srbe je, na primer, inat, ali morate sebi da postavite pitanje da li je inat nešto sa čime možete u modernom društvu postizati dobre rezultate – inat ima više negativnih strana. Ljude treba trenirati za mirno rešavanje kriznih situacija. Potrebno bi bilo sastaviti set ponašanja koja bi odražavala kulturu koju želite i koju trebate za brži razvoj.
U BiH sve kasni, pa tako i ova svetska ekonomska kriza?
– Može se tako gledati, ali i isto tako da je kod vas, a naročito u Federaciji BiH, kriza nastala već davno ranije, a globalna kriza će te stvari samo produbljivati. Trebalo bi nešto uraditi, a prvenstveno smanjiti tenzije, gledati u budućnost i tražiti ključ za bolji život.
Vlast često zna da se pohvali prodajom Telekoma. Koliko taj novac može da garantuje budžetsku stabilnost?
– Ta prodaja je svakako dobrodošla Srpskoj i stigla je u poslednji čas, ali sad je važnije pametno uložiti taj novac. Opasno bi bilo novcem samo održavati socijalni mir. Vi možete da održavate zaposlenost, ali trošite ušteđevinu, koja se lagano topi i može da bude vrlo opasno ako se bude trošila samo na socijalne kategorije, a izostanu investicije. Puno je važnije pripremiti ljude i firme i ovu situaciju iskoristiti za promene. Već sam pričao sa ljudima iz poreske uprave o tome kako treba napraviti sistem koji će prikupiti više poreza, a da to bude manje opterećujuće. Jako bi bilo pametno uložiti u školovanje ljudi, pripremati planove investicija itd. Jednostavno, učiniti što više za vreme kad će svet početi da izlazi iz krize.
Šta bi u ovom trenutku u RS i BiH bilo interesantno slovenačkim ulagačima?
– U ovom trenutku, uopšteno rečeno, ništa, ali sigurno da postoje određeni poslovi koji su interesantni pojedincima. Mi imamo toliko problema, da smo nažalost okrenuti sami sebi, pa tako da danas i nije pravo vreme za ulagače nikome iz ovog našeg regiona jer smo presitni. Ono što bi RS u ovom trenutku trebalo da nađe je nekoliko projekata ranga 300 miliona evra sa velikim igračima. Oni onda pokreću sve ostale stvari, imaju načine za razvijanje društvene odgovornosti i sve ostalo. Vi sada imate samo lokalne igrače, a oni vam dođu kao podizvođači podizvođača. Glavni problem je kako da privučete velike igrače i da se nađete na investicionoj karti sveta, gde vas trenutno nema, a nažalost nema ni Slovenije u nekom ozbiljnijem pogledu. Ono što biste vi mogli da ponudite strateški je polje energetike i poljoprivrede.
Ljude interesuje kako se živi
Tu nije najnužnije da sve morate rešavati zajednički, ali bi bilo poželjno da sebi barem ne smetate previše. Jer sve vreme što ga trošite na napadanje iz jednog u drugi deo države, zapravo ne radite na unapređenju uslova za život ljudi koji su vas izabrali! Ljude ipak najviše interesuje kako oni žive i da li vide izlaz ako su u problemima, a puno manje šta drugi rade. Ceni se efikasnost, a ne toliko potpuna korektnost.
Ispunjavanje uslova i lobiranje
Treba razlikovati dva sistema lobiranja, američki i evropski. U Americi možete sa nekoliko lobista i dobrim PR-om da promenite sliku o vašoj zemlji, to su Kosovari jako dobro odradili, a sada Hrvati lobiraju preko turizma. U Evropskoj uniji se ne može lobirati tek tako. Morate da napravite one stvari koje Evropa traži, ne možete da menjate njihove zahteve, već morate da odradite domaći zadatak i onda vam pomažu lobisti koji će da prikažu da stvari u vašoj zemlji idu sve bolje i bolje i da skreću pažnju na vas. Ništa ne pomaže lobiranje ako niste ispunili zadatke u svojoj kući.
.jpg)
