Izvor: Blic, 17.Avg.2009, 06:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BiH kao kolonija Srbije i Hrvatske
BANJALUKA - Zvaničan cilj politike domaćih i međunarodnih političara je da Bosna i Hercegovina postane što je više moguće nezavisna i stabilna država, ali BiH svakog dana postaje sve više zavisna, pre svih - od Srbije i Hrvatske. Osim toga što su, kao potpisnice Dejtonskog sporazuma, garanti postojanja današnje BiH, skoro da nema oblasti života u kojoj susedi, uglavnom posredstvom svojih sunarodnika, ne utiču na BiH.
Najočitiji primer zavisnosti je na polju politike, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a iskazuje se u zvaničnim ili nezvaničnim uticajima Beograda, odnosno Zagreba na politički vrh Srba i Hvata u BiH. Mada je primera mnogo, neporeciv primer je nedavna iznenadna poseta Borisa Tadića Banjaluci, koji je došao kako bi „smirio strasti" i prekinuo prepucavanja vlasti RS sa OHR.
Iako to ni jedna strana neće priznati, zvanična politika Hrvata u BiH takođe umnogome zavisi od poruka iz Zagreba. Najbolji primer je priča o ujedinjenju dva HDZ u BiH, koja je ozbiljno pokrenuta tek nakon javnog poziva donedavnog hrvatskog premijera Ive Sanadera.
Politički analitičar Tanja Topić tvrdi da su ovi odnosi mnogo jači „ispod površine", da nema nijedne srpske ili hrvatske stranke koje nemaju političke veze sa strankama u Srbiji i Hrvatskoj, „što otežava unutrašnje odnose u BiH".
„Sanader je svojom politikom doveo do zaokreta kursa zvanične politike Zagreba prema BiH. Taj uticaj nije više u obliku mešanja u unutrašnje stvari BiH, koji je bio izražen u vreme Tuđmana", kaže Topićeva.
Hrvati u FBiH, osim državljanstva Hrvatske, imaju čak mogućnost izbora zastupnika u hrvatskom Saboru, čime direktno utiču na politički život u matici, ali i biraju blagonaklone političare. Građani RS, bar za sada, nemaju pravo glasa u Srbiji, ali takođe imaju mogućnost dvojnog državljanstva. Od otvaranja Konzulata Srbije u Banjaluci, taj zahtev je podnelo oko 8.000 građana. Procene su da će taj broj biti mnogo veći kad Srbiji budu ukinute vize, o čemu BiH još može samo da sanja. Ove podatke konzulati Hrvatske u BiH ne žele da saopšte, ali je jasno da se radi o velikom broju građana BiH.
Odnosi Srbije i RS i formalno-pravo su ojačani potpisivanjem sporazuma o specijalnim i paralelnim vezama. Poslednji rezultat ovakve saradnje je dogovor nadležnih ministarstava, po kome građani RS imaju mogućnost kupovine automobila „punto" i IMT-ovih traktora, pod istim uslovima kao i građani Srbije. Da je BiH postala prava „ekonomska kolonija" suseda najbolje se vidi iz podataka trgovinske razmene i direktnih investicija.
Prema podacima Spoljnotrgovinske komore BiH, Hrvatska je prošle godine bila prvi uvoznik u BiH, sa 1.014.322.930 KM vrednim uvozom, dok je Srbija odmah iza nje sa više od 567 miliona KM uvoza. Hrvatska je sa 374.807.734 KM na prvom mestu i kad je u pitanju izvoz iz BiH, dok je Srbija na trećem mestu sa više od 298 miliona KM izvoza u 2008.
Takođe, u direktnim stranim ulaganjima u BiH, koja od maja 1994. do decembra 2008. iznose 5,3 milijarde evra, Srbija i Hrvatska nalaze se na drugom, odnosno trećem mestu, odmah iza Austrije. Većina investicija iz Srbije sliva se u RS, gde je najveća kupovina „Telekoma Srpske" za 646 miliona evra. Slična situacija je i sa hrvatskim parama, koje se uglavnom ulažu u Hercegovinu. Ipak, odanost Srba, odnosno Hrvata u BiH matičnim zemljama najbolje se vidi u sportu, kada se u vreme takmičenja hrvatskih ili srpskih sportista po BiH vijore šahovnice, odnosno srpske trobojke. Istovremeno, političarima i građanima RS i Hrvatske zajednice Herceg-Bosne javno se zamera na „labavoj" podršci reprezentaciji BiH.
Trgovinski deficit
Ekonomista Nikola Grabovac kaže da BiH mora hitno sa Srbijom i Hrvatskom potpisati sporazum o usaglašavaju obima uvoza i izvoza kako bi se eliminisao spoljnotrgovinski deficit BiH „koji nas siromaši". „Ne mogu oni graditi koncepciju po kojoj nam izvoze robu, a mi njima devize. Zašto ne formiraju svoje firme u BiH? Zašto kod nas ne dođu 'Podravka’ ili 'Beogradska mlekara’", pita Grabovac.
