Izvor: Southeast European Times, 17.Apr.2012, 23:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

BiH četvrti put pokušava da istraži nestanak pomoći

Formirana je parlamentarna komisija koja će voditi istragu o sredstvima donatora dodeljenim za posleratnu obnovu.

17/04/2012

Anes Alić za Southeast European Times iz Sarajeva -- 17.4.2012.

Nakon 15 godina davanja sredstava u fond Bosne i Hercegovine (BiH) za posleratnu obnovu, ostaje nejasno koliko je tačno novca zemlja dobila od različitih donatora ili kako su sredstva utrošena, što je dovelo do formiranja četvrte po redu parlamentarne komisije koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << treba da pruži odgovore na ta pitanja.

Komisija ima zadatak da istraži korišćenje stranih donacija, kredita i budžetskih sredstava namenjenih obnovi. Komisija će takođe preporučiti mere za pomeranje napred, nakon svoje istrage, identifikovanja i krivičnog gonjenja osoba umešanih u zloupotrebu sredstava.

Tri prethodne komisije nisu uspele da završe svoj rad, u najvećoj meri zbog opstrukcije od strane političara. Jedna od komisija je 2010. godine objavila preliminarni izveštaj, u kojem se navodi da je zemja dobila 3,8 milijardi evra u donacijama stranih zemalja i organizacija, ali je samo 1,7 milijardi evra dokumentovano. Oko 300 nevladinih organizacija koje su bile primaoci te pomoći više ne postoji. Parlament nikada nije razmatrao zaključke tog izveštaja, niti je on objavljen.

Sadašnja komisija osnovana je 2010. godine, ali je imenovanje njenih članova bilo u zastoju jer su se politički lideri prepirali oko formiranja novih državnih institucija, posle opštih izbora u oktobru 2010. godine. Kao i obično, komisija će imati četvorogodišnji mandat. Uprkos činjenici da nije funkcionisala prve dve godine svog mandata, ona mora da završi sa radom do sredine 2014. godine.

Potpredsednik komisije Šemsudin Mehmedović očekuje da će se ona suočiti sa istim preprekama kao prethodne komisije, ali ipak ostaje optimista da će ovog puta biti postignut veći uspeh.

„Da bismo utvrdili koliko je novca dato i kako je on utrošen, planiramo da dostavljanje dokumentacije postane obavezno i za strane donatore i za lokalne institucije“, rekao je Mehmedović za SETimes.

Sefer Halilović, lider Bosanskohercegovačke patriotske stranke i predsedavajući prethodne komisije, izjavio je za SETimes da zaključci njegove komisije ne znače nužno da su oni koji nisu odgovorili na zahteve krivi za korupciju, ali da to izaziva sumnje.

„Komisija kojom sam ja predsedavao utvrdila je da je od 1996. do 2010. godine Bosna i Hercegovina dobila 3,8 milijardi evra donacija iz zemalja zapadne Evrope, Sjedinjenih Država, UN-a, muslimanskih zemalja i različitih svetskih organizacija za pomoć. Sumnjamo da to predstavlja samo 30 odsto ukupne sume poklonjene našoj zemlji od kraja rata. Jasno je da je mnogo tog novca završilo u privatnom sektoru ili na računima političkih stranaka. Radi ugleda BiH, inostranih poreskih obveznika i građana BiH, moramo da otkrijemo gde je otišao taj novac“, rekao je Halilović.

On je dodao da je uputio svoj preliminarni izveštaj Tužilaštvu BiH i Državnoj agenciji za istrage i zaštitu (SIPA), zahtevajući istragu široko rasprostranjene pronevere donacija.

„Otkrili smo da su neka ministarstva i druge državne institucije ilegalno otvorili bankovne račune u zapadnim zemljama, na koje su deponovali donacije. Pored toga, postoje slučajevi u kojima su neke lokalne nevladine organizacije bliske političkim strankama koristile strane donacije za kupovinu kompanija, poput benzinskih stanica, i registrovale ih na imena članova porodica, ili su raspoređivali novac na razne privatne bankovne račune“, rekao je Halilović.

Kao član opozicije tokom prethodne vlade, Halilović je pokušao da ubedi vladajuće stranke da formiraju treću istražnu komisiju, ali je izdvajanje 15.000 evra za rad komisije naišlo na veliko negodovanje. Nakon što je komisija dogovorena, finansiranje i zeleno svetlo za imenovanje njenih članova došli su samo četiri meseca pre isteka njenog mandata.

„Ne mogu da kažem da smo iskusili politički pritisak i pretnje, ali strategija vladajućih stranaka bila je, a sigurno i dalje jeste, sprečavanje rada komisije“, rekao je Halilović.

On dodaje da bi nova komisija mogla da ostvari veći napredak nego prethodne, jer još ima godinu i po dana mandata, ali on sumnja da bi istraga mogla da bude završena čak i sa pet dodatnih mandata, zbog osetljive prirode zadatka. Umesto toga, Halilović preporučuje da se istraga o transparentnosti stranih donacija poveri nezavisnom telu.

Lokalna nevladina organizacija Inicijativa za bolje i humanije uključivanje (IBHI) sprovela je istraživanje 2007. godine i zaključila da su ukupni troškovi međunarodne zajednice za humanitarnu pomoć, sprovođenje mira i ekonomsku obnovu iznosili 49 milijardi evra u periodu od 1995. do 2000. godine.

Direktor IBHI Žarko Papić rekao je da ta suma takođe uključuje međunarodne mirovne snage i druge troškove vezane za operacije međunarodne zajednice u zemlji. On kaže da je direktna pomoć za obnovu, uključujući humanitarnu pomoć, iznosila otprilike između 16 i 20 milijardi evra.

„Kada uporedite ovaj broj sa 3,8 milijarde evra od državne komisije, možete da vidite obim pronevere donacija, s obzirom da veliki deo nije čak ni registrovan“, rekao je Papić za SETimes.

Nastavak na Southeast European Times...