Izvor: B92, 05.Dec.2013, 15:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BiH: Odbijen zahtev za pritvor Srba
Sarajevo -- Sud BiH odbio je zahtev Tužilaštva BiH da se devetorici bivših pripadnika vojske bosanskih Srba, ranije osuđenih zbog ratnih zločina, odredi ponovo pritvor.
Sud BiH je ocenio da za to "ne postoji zakonska osnova".
Ustavni sud BiH je u oktobru poništio pravosnažne presude za ratne zločine koje su im izrečene na osnovu Krivičnog zakona BiH iz 2003. godine.
Ta poništenja usledila su jer je Evropski sud za ljudska prava ocenio da se zakon iz 2003. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << godine ne bi smeo primenjivati retroaktivno, odnosno da je za ratne zločine počinjene u BiH trebalo da se sudi po zakonu bivše SFRJ iz 1974. godine jer je on bio na snazi kada su zločini i počinjeni. Taj zakon, inače, predviđa i blaže kazne za takva dela.
Tako se na slobodi našlo petnaestak osuđenika kojima su kazne ukinute i svi oni sada čekaju nova suđenja na kojima će se određivati i nove kazne u skladu sa zakonom bivše SFRJ, piše Hina.
Po tom zakonu, na primer, za zločine protiv čovečnosti sleduju minimalne kazne od pet umesto deset godina, koliko predviđa zakon BiH iz 2003. godine.
Tužilaštvo BiH je ocenilo da ostanak na slobodi oslobođenih izaziva "veliku uznemirenost žrtava, a preti i opasnost od njihovog bekstva".
Iz Suda BiH je, međutim, potvrđeno da je odbijen zahtev da se pritvor odredi Petru Mitroviću, Slobodanu Jakovljeviću, Aleksandru Radovanoviću, Branislavu Medanu, Brani Džiniću i Milenku Trifunoviću.
Svi oni bili su proglašeni krivim za genocid i osuđeni na kazne od 28 do 33 godine zatvora.
Na slobodi su ostala i trojica osuđenih na 14 do 29 godina zatvora zbog ratnih zločina počinjenih nad nesrpskim stanovništvom u Jajcu.
Sud je u obrazloženju naveo da se pritvor može odrediti samo uz poštovanje načela zakonitosti, a ukidanjem pravosnažnih presuda prestala je da postoji i zakonska osnova za daljnje izdržavanje kazne.
"Zakon o krivičnom postupku BiH ne sadrži eksplicitne odredbe koje bi regulisale pitanje mogućnosti određivanja pritvora u situaciji kada je optuženom obustavljeno izvršenje kazne zatvora", ocenio je sud i zaključio da je reč "o pravnoj praznini" i da odluka u takvim slučajevima ne sme biti na štetu optuženog.
U sadašnjoj situaciji bi svako ograničenje slobode optuženima predstavljalo kršenje osnovnih ljudskih prava i sloboda, navedeno je iz Suda BiH.
