Izvor: BKTV News, 20.Mar.2012, 21:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bezvredni sistem vrednosti: Lonac bez dna
Poznati film Živka Nikolića „U ime naroda” predstavlja dobru analizu nacionalnog karaktera i autoritarne vlasti, daje jedan opis rukovodioca koji kada nema objašenja kako i s čim da radnici popravljaju u auto radionici kaže: „Sve se može kad se hoće. Karikajte drugovi”. Slična je situacija i u Srbiji kada se otpuštaju na hiljade ljudi i kada vlada neverica u vlast i državu. Predsednik DS i predsednik Srbije Borist Tadić poručuje građanima da krizu prevaziđu na taj način što >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << će otvarati porodične firme za 100 dinara.Treba podsetiti da je još pre osam godina lider PSS-BK Bogoljub Karić govorio u znatno boljoj ekonomskoj situaciji u Srbiji o privatnom preduzetništvu i porodičnim kompanijama.
Tada Boris Tadić verovatno nije hteo da zna za mala porodična preduzeća. Danas Boris govori kako treba upregnuti jedan funkcionalni sistem koji treba da da rezultat. Jer, porodična preduzeća mogu državu da učine rasterećenijom. Ima mnogo krajeva u Srbiji gde ljudi nemaju hrabrosti, niti elementarne spremnosti da uđu u taj proces. Zato moramo da ohrabrimo građane da budu preduzetnici, da svoj talenat iskažu i pronađu posao. Podaci govore da je u februaru u Srbiji osnovano tačno 555 novih preduzeća sa svega 55.500 dinara ukupnog osnivačkog kapitala. Ipak, broj novoosnovanih firmi u januaru je bio još veći, kada je osnivački ulog za društvo sa ograničenom odgovornošću bio čak 500 puta veći nego sada. Za proceduru osnivanja firme u Srbiji, inače, potrebno je ukupno 13 dana.
Dakle, „žuti“ Boris kao spas za Srbiju nudi porodične kompanije. Postavlja se pitanje zašto se o tome nije mislilo kad je „žuti“ Boris 2004. godine postao predsednik Srbije. Da podsetimo o čemu se već govorilo u javnosti. U Srbiju je, počev od 2001. godine, pa zaključno sa prošlom godinom, ukupno ušlo kroz strane direktne investicije u formi ulaganja u hartije od vrednosti države ili Narodne banke i kao krediti tačno 33 milijarde i 241 milion evra. Od te sume, bar milijardu evera je opredeljeno za porodične firme.Ulagalo se u javna preduzeća i u potrošnju. Male su šanse da se Srbija u periodu od godinu ili dve oslanja na svoje tradicionalne investitore koji su i sami u krizi. Mislimo, pre svega, na Italiju i Grčku. Spas za Srbiju je pogled na istok prema Rusiji i tržištima Evroazije. Ekonomisti kažu da država mora da preduzme radikalne mere kako bi sprečila produbljivanje krize u Srbiji. Ako se ništa ne uradi, doći ćemo do nulte tačke iz koje ćemo teško naći izlaz.
Upozorenja ekonomskih eksperata se slabo prihvataju jer traže političku hrabrost i odlučnost i pre svega volju. Dušan Vujović, doskorašnji prvi ekonomista Svetske banke, a sada profesor na ekonomskom fakultetu FEFA u Beogradu smatra da odgovornost ministara za vođenje državne politike je od ključnog značaja. Vujović kaže: „Tražio bih od svih ministara ne samo da kažu gde su pare nego i našta su potrošene. I bio bih realan i ne bih insistirao na uštedi u prvom koraku, ali bih odmah tražio da neko za prve tri godine kaže gde će i koliko da uštedi”. Sa druge strane, Miodrag Zec, profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu ozbiljno upozorava da problemi u Srbiji su što kod nas sistem nije zasnovan na stvaranju nove vrednosti i uslovi nisu napravljeni da se stvara nešto novo.
Ekonomista Miodrag Zec uočava i kaže: „Sve je zasnovano na raspodeli, poput lonca u koji niko ništa ne stavlja, a svako iz njega uzima. To je dovelo do strašne polarizacije društva. U Srbiji su tako bogati sve bogatiji, a siromašni – sve siromašniji”. Dok postoji 80 odsto siromašnog stanovništva oko15 odsto tzv. „srednje klase” i oko pet odsto veoma bogatih „žuti“ Boris nudi program porodičnih preduzeća za 100 dinara, ali bez posla, projekata i para za podsticaj od države. Preporuka Borisa Tadića je da građani sami sebe finansiraju, što znači da država nema nikakvu konkretnu obavezu, tj. odgovornost prema malom porodičnom biznisu.
Tomislav Kresović
Tweet
